Čajanke u Šominom lagumu - avantura za znatiželjnike
Kada su pre oko desetak godina preuredili porodičnu kuću u pansion za izdavanje, zadržavši autentičan ambijent i pokućstvo s kraja 19. i početka 20. veka i unevši samo neophodne promene koje savremeni život i gosti zahtevaju, Stevan Janković sa suprugom Danijelom, načinio je pionirski korak u Sremskim Karlovcima stavljajući porodično nasleđe u službu turizma.
Prepustivši lane posao izdavanja i rad sa turistima preduzimljivom bračnom paru, Brankici i Nebojši Gavriloviću iz Sremskih Karlovaca, vlasnici su ponovo napravili iskorak. Posle samo tri meseca od preuzimanja posla, zahvaljujući Gavrilovićima, pansion Šomin lagum u Svetozara Markovića 8, postaje više od toga.
Uvidevši da vinski lagum sa sačuvanim alatkama i opremom za preradu grožđa i proizvodnju vina, kojim su se Jankovići, koje u Karlovcima znaju pod nadimkom Šomini, odvajkada bavili poput većine tamošnjih porodica, zatim kuća, a naročito istorijat te poznate familije, predstavljaju ogroman potencijal, Gavrilovići su osmislili način da sve to približe i prezentuju javnosti. I tako, organizujući čajanke tokom kojih u salonu uz pucketanje vatre iz kaljeve peći, muziku sa gramofona, čaj, kuglof i stare fotografije porodice Janković, njih dvoje pripovedaju priču o toj familiji i dočaravaju život u Kalovcima u prošlim vekovima, pružajući nesvakidašnji doživaljaj.
Taj ugođaj u zimskim večerima kreće od laguma, prave vinsko-vinogradarske muzejske zbirke, na kojoj bi i zvanične kuće tog tipa mogle da pozavide Šominima. Od Svetozara Atanasija Jankovića, čiji inicijali na mnogobrojnim predmetima i žig S.A.J. mogu da se vide u lagumu i danas, u tom ambijentu započinje priča sadašnjih domaćina, ali i istorijat Šominih u Karlovcima. Po rečima Brankice Gavrilović, Svetozar je bio gradonačelnik Sremskih Karlovaca dugi niz godina pred kraj 19. i na samom startu 20. veka. Ostavio je značajnog traga u varoši u to zlatno doba njene prošlosti. U vinogradarskom, porodičnom poslu nasleđuje ga jedino sin Stevan od mnogobrojne dece. U braku sa Irinom, Stevan dobija sina Dimitrija (1908-1996), potonjeg doktora fizike i matematike i univerzitetskog profesora, velikog zaljubljenika u prirodu, planinarenje. Priča se da je bio i uspešan vinogradar, a kuća stara oko dva veka i nešto mlađi lagum mesto su koje su rado pohodili mnogi poznati intelektualci Novog Sada i Beograda. Sa Dimitrijem prestaje vinogradarenje u porodici – njegov sin Stevan, elektroinženjer živi u Sloveniji, starija kćerka, arhitekta Branka je u Italiji, a Mirjana, profesor engleskog jezika u Novom Sadu.
– Čajanka je samo jedan od programa koje planiramo da organizujemo u Šominom lagumu – kaže Brankica Gavrilović. – Priređujemo ih radnim danima u večernjim satima, jer su vikendi rezervisani za turiste. Ko želi da čuje ko su bili Jankovići, sazna više o njihovom i načinu života drugih građanskih porodica Karlovaca, pogleda muzej vina i kuću, mora prethodno da se najavi na sajtu njnjnj.sominlagum.com zbog ograničnosti kapaciteta. Tokom godine imamo u planu vinske događaje različitog tipa, koncerte i druge sadržaje za šta dvorište i lagum pružaju odlične uslove.
Potez bračnog para Gavrilović i vlasnika Šominog laguma predstavlja pravo osveženje u turističkoj ponudi Sremskih Karlovaca i primer koji bi mogle da slede i ostale karlovačke porodice. Osim toga, budući da se Gavrilovići bave i proizvodnjom vina iz hobija, može se reći da se u Šominom lagumu ponovo čuva i toči vino.
Zorica Milosavljević