Бурек који се шаље чак и у Америку
О томе где је најбољи бурек у Новом Саду водиле су се многе расправе, али је тешко пресудити и рећи ко је носилац те титуле. Ипак, међу најпопуларнијима већ годинама је свакако и онај који се прави и продаје у радњи једноставног назива „Бурек плус”, чија је рецептура стара готово пола века, а ред, који често сеже и до улице, говори о верности многих Новосађана вољеном деликатесу. Двоје су се ту, кажу, и упознали...
"Тајне нема, све је у прстима и осећају", тврди власник те породичне радње Томислав Пејовски. Он каже да кад поређате пет мајстора, од потпуно истог материјала направили би пет различитих бурека. Углавном сви исто месе, а разлика је у детаљима.
Бурегџиницу у Руменачкој улици отворио је Томиславов деда давне 1968. године, да би је наследио његов отац, па онда и он од 2001. године. Пошто је у породичном послу од малих ногу, Пејовски за себе каже да је 100 посто пекар и сећа се да је некада давно њихова радња била једина брза храна на Детелинари.
Неколико пута годишње Пејовски меси посебан бурек са сиром – за Америку. Наиме, његов комшија Грга Видачак два пута годишње иде у посету деци у САД и обавезно им носи и тај деликатес, који, каже, воле још од школских дана. Испечен и залеђен бурек упакују у тврду кутију, да ништа не цури и код њих је за 24 сата, само да га угреју у рерни.
Бурек са сиром, каже, остао је најпопуларнији међу муштеријама, односно комшијама.
"Основно правило је да оно шта сам не бих појео, не може ни да изађе из производње. И ја највише волим са сиром. Једино празан нисам никад јео – не могу да га смислим, иако га имамо у понуди ", искрен је Пејовски.
Нове укусе, каже, не уводи још од средине деведесетих, када је због потражње увео шампињоне и пицу. Ипак, предлога муштерија не мањка па су тражили и бурек с јајима, али и с бананама, јер су чули да на Ибарској магистрали има неко ко и то прави. Неко време било је и више оних који су тражили бурек с чоколадом, али Пејовски каже да се тако нешто у његовој понуди неће наћи. То знају и сталне муштерије, међу којима има и оних који се цео живот хране код породице Пејовски.
Милан Гуровић муштерија од малих ногу
Мира Бањац, одбојкаш Васа Мијић, атлетичарка Тамара Малешев – нека су од звучних имена која су долазила на бурек код Пејовских. Међу њима је и бивши кошаркаш Милан Гуровић, који је одмалена долазио у бурегџиницу у Руменачкој.
"Када је почео да долази, металним новцем, који би добио за бурек, лупао је по пулту јер се није видео, а на цедуљици би донео написану „поруџбину”" каже Пејовски и додаје да су му касније редовно слали бурек за Шпанију.
"Због једног малог чувам пластичан тањир из којег је јео његов тата кад је био дете, а сада и он хоће само из тога. Свако јутро га доводе на бурек са сиром. Имам и другара који је становао изнад, па је отишао у Аустралију. Дошао је после неког времена и рекао „Па овде се ништа није променило!” Такве ствари ме држе", поносан је Пејовски.
За готово пола века потојања на истом месту, Пејовски и његов специјалитет постали су омиљени многим комшијама, а и шире. Тако је било случајева да муштерије долазе из Петроварадина таксијем на доручак, или право с аеродрома, а било је и странаца. Каже да не би никад продао радњу, у којој данас ради и његова супруга Милева Пејовски, а на сину је да једног дана настави породични посао у којем, како тврди наш саговорник, нема стајања.
Д. Ристић