Будисава добија ветрозаштитни појас

Он је започет крајем 2019. године, а рок за завршетак радова је децембар 2020. године. Догађају су такође присуствовали директор ЈКП „Градско зеленило“ Милош Егић и представник савета Градоначелника Новог Сада за пружање стручне помоћи у предузимању активности у озелењавању и пошумљавању градских површина проф. др Саша Орловић.

- Ветрозаштитни појасеви на подручју Града Новог Сада нису постојали у довољној мери и због тога смо посебну пажњу посветили њиховом формирању. Још 2016. године смо урадили Студију за подизање ветрозаштитних појасева у пољоприврдном реону на подручјима свих катастарских општина Града Новог Сада. Студија је урађена у складу са Годишњим програмом заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, а финансирана је из наменских средстава од закупа пољопривредног земљишта у државној својини. Студију је урадио Институт за низијско шумарство и животну средину и ове године крећемо са реализацијом садње појаса у Будисави. Укупна вредност подизања свих ветрозаштитних појасева износи преко 100 милиона динара чиме су обухваћене све катастарске општине Града Новог Сада. Ефекти који се постижу њиховим подизањем су бројни. Они доприносе смањењу губитка плодних слојева земљишта и очувању његове плодности. Такође, штите саобраћајну инфраструктуру од снежних сметова - рекао је Милорад Радојевић.

Према речима директора ЈКП „Градско зеленило“ Милоша Егића пројекат подизања ветрозаштитних појасева у Будисави биће реализован у наредне две недеље и њиме је обухваћена садња око 14.500 садница виших и нижих врста у дужини од 14 километара.Директор Института за низијско шумарство и животну средину проф. др Саша Орловић је рекао да је данас историјски тренутак за град, јер је почело подизање ветрозаштитних појасева који имају вишенаменске функције.

- Појасеви ће бити подигнути на укупнио 209 хектара, односно 387 километра ће износити дужина појасева и биће засађено око 240.000 садница. Ови подаци се односе на комплетан атар, дакле цело подручје Града Новог Сада. Биће коришћене углавном домаће врсте садница, попут храста лужњака, као и багрем који је добар за ово подручје. Избором врста садница желимо да поред заштите од ветра утичемо и на биодиверзизет тако практично стварамо један зелени прстен око града. Кад буде формиран,наш задатак је да га добро одржавамо и чувамо како би у потпуности могао да врши своју функцију - рекао је проф. др Саша Орловић и додао да је много ствари урађено у граду када је реч о озелењавању у последњих годину дана, јер је засађено два и по пута више садница од ранијег годишњег просека.