Брачни пар Несторовић ручно израђује кибицфенстере и магнете
Најлепши, а најситнији украси нашег града јесу сувенири који су неизоставни поклон за сваког туристу који посети Српску Атину, али и суграђана који воле да код куће имају нешто традиционално, симболично, нешто што подсећа на лепоту и посебност Новог Сада и Војводине.
У тој мисији учествује и новосадски брачни пар Несторовић, Милица и Војин, који с љубављу и много труда и стрпљења већ око 12 година ручно израђују дрвене прозоре „кибицфенстере”. Тај уникатан сувенир од дрвета, текстила и метала специјалном сликарском техником враћа у старе дане и подсећа на рустичне pеnyеrе. Таква врста прозора многе подсећа на њихове баке и деке, салаше и помало заборављене војвођанске пределе, што су Милица и Војин дочарали посебним бојама, старинским ентеријером собе, коју красе вратанца и шивене, а неодољиво слатке, завесице.
Милица Несторовић за „Дневник” открива да су задужења током процеса израде прозорчића, али и магнета, између ње и њеног супруга подељене те да имају 22 различите боје и комбинације кибицфенстера. Она наводи да се непрестано труде да стварају нешто другачије, као и да одређени pеnyеri имају уграђено светло које сија, а за наш лист открива ко је заслужан за почетак њихове предузетничке идеје.
– За настанак ове идеје „крив” је Град Нови Сад, који је 2008. или 2009. године објавио конкурс за сувенир града, на којем смо мој муж и ја представили први кибицфестер – истиче Милица Несторовић, и додаје да у радионици имају изложено од првог до последњег прозора те да је напредак и те како видљив. – Тада су нам рекли да је све лепо, али да је веома тешко за израду, као и да је велико за сувенир. Тада се код мог супруга јавио класични српски инат те смо се потрудили и направили лакше дрвене прозоре, који су равни. То смо првенствено урадили због туриста, којима је веома компликовано да носе велике сувенире својим кућама, а ови „равни” се много лакше пакују.
Милица Несторовић потврђује да се туристи често одушеве „кибицфенстером”, и додаје да пре куповине увек прво провере колико је тежак. Она наводи да је тежак мање од килограма, и истиче да им је сама израда таквих прозора временом „ушла под кожу” те да су много заволели цео тај процес, као и сам производ. Ипак, иако је у питању ручни рад, наша саговорница наводи да суграђани често нису свесни шта он све представља.
– Готово нико ме не пита за целокупни процес, труд и рад који је уложен да би се израдио један прозор, него се углавном само коментарише цена – напомиње Милица Несторовић. – Један момак ме је, гледајући наше производе, упитао да ли сам мазохиста или заиста волим да радим толико. Наравно да сам му одговорила да волим да радим, али нико осим њега као да није схватио колико смо заиста посвећени изради једног прозора. Сваки прозор је јединствен, различит и посебан на свој начин, а надам се да ће значај ручног рада временом сви спознати.
Сплетом околности, Милица и Војин су се одселили на Палић, где имају своју радионицу из које излазе ти мали pеnyеri, а које радо на бројним манифестацијама нуде Новосађанима. Тако су учествовали и на манифестацији „Шарени трг”, где су на Тргу републике често привлачили пажњу, како суграђана, тако и туриста, којима су наши шарени кибицфенстери још необичнији и занимљивији.
К. Ивковић Ивандекић
Фото: В. Фифа