Bračni par Nestorović ručno izrađuje kibicfenstere i magnete
Najlepši, a najsitniji ukrasi našeg grada jesu suveniri koji su neizostavni poklon za svakog turistu koji poseti Srpsku Atinu, ali i sugrađana koji vole da kod kuće imaju nešto tradicionalno, simbolično, nešto što podseća na lepotu i posebnost Novog Sada i Vojvodine.
U toj misiji učestvuje i novosadski bračni par Nestorović, Milica i Vojin, koji s ljubavlju i mnogo truda i strpljenja već oko 12 godina ručno izrađuju drvene prozore „kibicfenstere”. Taj unikatan suvenir od drveta, tekstila i metala specijalnom slikarskom tehnikom vraća u stare dane i podseća na rustične penyere. Takva vrsta prozora mnoge podseća na njihove bake i deke, salaše i pomalo zaboravljene vojvođanske predele, što su Milica i Vojin dočarali posebnim bojama, starinskim enterijerom sobe, koju krase vratanca i šivene, a neodoljivo slatke, zavesice.
Milica Nestorović za „Dnevnik” otkriva da su zaduženja tokom procesa izrade prozorčića, ali i magneta, između nje i njenog supruga podeljene te da imaju 22 različite boje i kombinacije kibicfenstera. Ona navodi da se neprestano trude da stvaraju nešto drugačije, kao i da određeni penyeri imaju ugrađeno svetlo koje sija, a za naš list otkriva ko je zaslužan za početak njihove preduzetničke ideje.
– Za nastanak ove ideje „kriv” je Grad Novi Sad, koji je 2008. ili 2009. godine objavio konkurs za suvenir grada, na kojem smo moj muž i ja predstavili prvi kibicfester – ističe Milica Nestorović, i dodaje da u radionici imaju izloženo od prvog do poslednjeg prozora te da je napredak i te kako vidljiv. – Tada su nam rekli da je sve lepo, ali da je veoma teško za izradu, kao i da je veliko za suvenir. Tada se kod mog supruga javio klasični srpski inat te smo se potrudili i napravili lakše drvene prozore, koji su ravni. To smo prvenstveno uradili zbog turista, kojima je veoma komplikovano da nose velike suvenire svojim kućama, a ovi „ravni” se mnogo lakše pakuju.
Milica Nestorović potvrđuje da se turisti često oduševe „kibicfensterom”, i dodaje da pre kupovine uvek prvo provere koliko je težak. Ona navodi da je težak manje od kilograma, i ističe da im je sama izrada takvih prozora vremenom „ušla pod kožu” te da su mnogo zavoleli ceo taj proces, kao i sam proizvod. Ipak, iako je u pitanju ručni rad, naša sagovornica navodi da sugrađani često nisu svesni šta on sve predstavlja.
– Gotovo niko me ne pita za celokupni proces, trud i rad koji je uložen da bi se izradio jedan prozor, nego se uglavnom samo komentariše cena – napominje Milica Nestorović. – Jedan momak me je, gledajući naše proizvode, upitao da li sam mazohista ili zaista volim da radim toliko. Naravno da sam mu odgovorila da volim da radim, ali niko osim njega kao da nije shvatio koliko smo zaista posvećeni izradi jednog prozora. Svaki prozor je jedinstven, različit i poseban na svoj način, a nadam se da će značaj ručnog rada vremenom svi spoznati.
Spletom okolnosti, Milica i Vojin su se odselili na Palić, gde imaju svoju radionicu iz koje izlaze ti mali penyeri, a koje rado na brojnim manifestacijama nude Novosađanima. Tako su učestvovali i na manifestaciji „Šareni trg”, gde su na Trgu republike često privlačili pažnju, kako sugrađana, tako i turista, kojima su naši šareni kibicfensteri još neobičniji i zanimljiviji.
K. Ivković Ivandekić
Foto: V. Fifa