Бирамо најлепшу башту: Надин мали етно-врт
Акција „Дневника”, „Новосадске телевизије” и „Колор прес групе”.
Мали врт стоматолошкиње Наде Пипан, сакривен од главног пута и буке теретњака у мирном делу Петроварадина, крије цветни кутак за родбину, пацијенте, пријатеље и комшије. Башта с мноштвом цвећа, грмља и ситница за декорисање резултат је дугогодишње неге и планског сађења најразноврсијег украсног биља.
– Током година у предњи део дворишта садили смо борове из свих крајева СФРЈ: с Јахорине, Таре, Златибора, из приморја... – присетила се Нада, додавши да су хлад правили ариш, Панчићева оморика и бели бор. – Тако сам у једном тренутку успела да направим “Југославију у малом”. Међутим, пошто је дрвеће сувише нарасло, морала сам да га посечем и да осмислим на који начин да уредим башту.
Нада Пипан углавном узгаја биљке из овог поднебља и не меша их с тропским врстама јер, како је казала, „уопште јој се не слаже”.
Цвећу су потребни нега и љубав
По речима Наде Пипан, небројено пута је чула да цвеће осећа енергију и љубав те да тада боље расте.
– Моја професорка је често спомињала да се свако јутро обрати цвећу с „љубичице моје драге!”. Иако сам сматрала то чудним, она ме је уверавала да љубичице све више цветају и бујају – присетила се Нада.
Међутим, она не саветује „разговоре с цвећем” већ свакодневну бригу о њему, као и основно знање о баштованству.
– Пажљиво планирам где ћу засадити биљке, а посебну пажњу обраћам на то да ли воле сунце или сеновито место – казала је Нада, похваливши се да сама размножава цвеће. – Поред шафрана, ловора, дрвета живота, жбунова и дивље орхидеје, имам посађене паприке и грм парадајза. Посебно ми је драга алоа вера, коју сам добила пре пет година из манастира на Егини. За украшавање волим да користим природне материјале јер ме инспиришу, па камење и пањеве сакупљам с обале Дунава и користим за оивичавање и украшавање делова врта.
На крају дворишта, под надстрешницом крије се посебан простор уређен у етно-стилу, па зид красе лонци, крчаг, стара посуда за млеко, кључ од ајнфорт капије...
– Све лонце које сам „изложила”, пре много година набавила сам на Најлон пијаци или сам их нашла у кући – открила је Нада. – У тај амбијент се лепо уклопио рустични сто и столице украшене шареним плетеним столњаком. Да би све било у „хармнонији”, поред гарнитуре сам ставила столице као држаче за цвеће, а за саксију сам употребила стари црвени лонац на туфне.
Наша саговорница казала је да цвеће, као и људи, тражи љубав, разумевање и време. Сваког дана проводи мало времена у башти, залива, проверава које цвеће је прецветало, те да ли има сувих листова које треба одстранити, истичући да се само на тај начин може пратити развој биљака. Наша екипа имала је прилику да се увери у истинитост тога. Наиме, током обиласка врта и разговора наша саговорница је опазила да је никао давно посађени сунцокрет који до јуче није био ту.
Текст и фото: С. Ковач