Бајкери великог срца славили рођендан

забрањена тема у клубу), субота је била и више него пригодна за прославу бајкера који су Новосађанима најпознатији по својој хуманитарној акцији “Мото Деда Мразови”.

Уз роцк’н’ролл музику, мирис топљених чварака, печења, паприкаша, по које чашице… “Отписани” су уписали још једну годину свог постојања. Пријатељи из неколико клубова бивше Југе дошли су да увеличају догађај и докажу шта значи бити део такве бајкерске заједнице која је, неоправдано најчешће лоше окарактерисана.

Код старе окретнице у Сремској Каменици  нисмо видели ниједан мотор јер, ко пије тај не вози - једно је од најважнијих правила мото-клуба. Како нам је један од оснивача, Срђан Вилић Вили рекао, на учлањење у било који клуб се чека и по годину дана, јер је важно да кандидат докаже да је достојан боје тог клуба. Морају се поштовати правила која искључиво иду у корист члановима: да имају регистроване моторе, дозволу, да умеју да се понашају у саобраћају у складу са прописима, а да се на мото-сусретима не тркају, како не би настрадали. Било је и оних који су добили “шут-карту” због недисциплине и непоштовање тих правила.

- На сваком мото-скупу чека вас ракија, а нико се не задржи на једној. Зато је свима забрањено од наших чланова да учествују у дефилеима, јер не смете да возите када сте пијани - наглашава Владимир Буцало, један од “Отписаних” и додаје да свим свежим возачима саветујемо да се учлане у неки клуб, како би научили како да се понашају и не настрадају.

Кажу да назив “Отписани” нема никакве везе са југословенским филмом, већ да је настао због баш маторих мотора које су тада, њих неколико другара, возили и који су били отписани у сваком смислу.

Срђан Вилић Вили заједно са својом женом, за коју наглашава да је увек из неког разлога у праву, обишао преко 20 земаља света, а са клубом је прешао преко милион километара.

- Ми смо клуб који је највише пропутовао. Данас ти све могу одузети, али оно што си доживео на путовањима, то ти нико не може узети. Најрадије се сећам Сирије, ево, овде имамо и песак у стакленој боци - показујем нам поносни Вили којем је веома жао што је Палмира сада уништена, жао му је и тих људи и што више не може да иде у тај крај.

Признаје, за мигранте нису организовали ниједну хуманитарну акцију, макар за сада. Али, оно по чему јесу препознатљиви и чиме свакако да руше предрасуде о “страшним, злим, прљавим бајкерима”, јесте акција “Мото Деда Мразови” коју су први пут организовали пре 12 година. Последњег викенда у години, овог пута ће то бити 27. децембра, поклањају пакетиће деци. Том приликом се удружују и са осталим члановима мото-клубова, те се читав догађај претвори у лепо дружење. Такође, радо се прикључују и акцијама давања крви, а недавно су били и волонтери у оквиру “Великог кола за Гиниса”.

Каже да неко позитивно ривалство међу клубовима можда и постоји, али да такви моменти нису поента њихових постојања. Напротив. Основне циљеве које имају су дружење и љубав према мотоциклима.

- Показао сам вам рођенданску видео-честитку од наших пријатеља из Русије. Неки су се потрудили да нам нешто кажу и на српском језику - не крије Вили одушевљење, упорно спомињући како се најежи сваки пут када погледа снимак.

Рођенданску журку увеличали су и гости из Хрватске.

- Долазим овде макар једном месечно - прича нам Ивица Кумер из Вировитице, места између Загреба и Осјека. Мотор возим интензивно већ 15 година. Не знам како да објасним, шта је то што ме толико привлачи. Цели склоп свега, дружење, једноставно не могу без тога - објашњава Ивица који преферира детаљна путовања “од села до села”, а на годишњем нивоу пређе око 15 хиљада километара.

- Ово је зависност у сваком смислу. Ко се једном учлани у мото-клуб, тешко да ће из њега изаћи. Било је покушаја, али сви се врате - закључује Вили, који, упркос забрањеној политици, не крије југоносталгичност од првог дана, коју никада нико од њих неће отписати.

Л. Радловачки