Ауто школе недовољне: Додатне обуке штите возаче двоточкаша

Један од тренинга, који се састоје из теоријске и практичне наставе, одржан је и у Новом Саду јер, по извештајима АБС-а, у нашем граду, као и у осталим деловима Србије, расте број мотоциклиста и мопедиста на путевима, као и ризик од њиховог страдања.

– Бесплатан тренинг безбедне вожње је нешто што чува главу мотоциклиста и конципиран је тако да учи како да се избегне опасна изненадна ситуација, када имате максимално до три секунде да реагујете – каже за „Дневник” председник АБМ-а др Владимир Јевтић. – Јасно им дефнишемо шта да раде у таквим ситуацијама. Код нас, нажалост, систем едукације и обуке, почевши од основне и средње, па и ауто-школа, још увек није на нивоу да прати новије трендове у мото-индустрији јер данас имате мотоцикле који имају и по 200 киловата. Тешко је рећи да ли њима неко може безбедно управљати. 

Јевтић је додао да је за то што едукација у ауто-школама није довољна за сигурност на путевима „одговорна струка”, али да је безбедност мотоциклиста још увек табу тема у Србији, те да неко ко није возио двоточкаше, не може ни знати с каквим се све проблемима они суочавају.

– Мотоциклисти чине око 15 одсто у укупном броју погинулих, а готово 20 у укупном броју тешко повређених у саобраћајним незгодама у Србији и ми тренутно губимо оно што је највредније, а то су млади људски животи – казао је председник АБМ-а, и напоменуо да се у свету формирају стручни тимови да би се та бројка смањила, а да се код нас ти проблеми гурају под тепих.

Од почетка године у Новом Саду је, по подацима Полицијске управе, у саобраћајним незгодама погинуо један возач мотоцикла и један возач мопеда. На подручју Јужнобачког округа у истом периоду повређено је 26 возача мотоцикала и 27 возача мопеда. Због непоштовања законске обавезе о ношењу кациге током вожње ове године је до сада кажњен 221. По званичном извештају Агенције за безбедност саобраћаја за 2017. годину, у насељеним местима на подручју Новог Сада 90 одсто мотоциклиста и возача мопеда носило је заштитну кацигу, а ван насеља 93 одсто. Током 2018. године Полицијска управа у Новом Саду поднела је три кривичне пријаве против возача мотоцикала и три против возача мопеда.

По тренутном програму у ауто-школама, кандидати који имају дозволу Б категорије, код полагања за неку од А категорија крећу од теоријске обуке, затим полажу теоријски испит, након којег иду на здравствене прегледе, а потом се кроз часове вожње обучавају за финални возачки испит. Они који поседују неку од категорија за мопед или мотоцикл, не морају да слушају теоријску обуку, стога могу одмах полагати теоријски део испита. У том случају имају право и на смањени број часова вожње, у зависности од категорије за коју су се пријавили. По речима инструктора вожње у ауто-школи „Alunno” Драгана Кнежевића, сваки будући возач кроз теоријску обуку, осим прописа, учи и ради и на ставовима у вожњи.

– Мислим да сама обука и полагање возачког испита нису довољни за оно што возачи имају на уму када се упишу на полагање за мотоцикл – рекао је Кнежевић. – Ауто-школа их припрема за вожњу у нормалним условима, уз ношење кациге, забрану алкохола и поштовање ограничења брзине и свих правила саобраћаја, тј. за школску вожњу. Када кандидат добије возачку дозволу, он прелази у свет брзе вожње и адреналина, а ауто-школа га за то не може припремити. У крајњем случају, ни Закон не дозвољава такву вожњу. За спортску вожњу се могу припремити на неким тркачким стазама. Противник сам тога у реалном саобраћају и сматрам да такав стил треба да остане у условима који су контролисани.

По мишљењу директора Департмана за саобраћај Факултета техничких наука проф. др Драгана Јовановића, обучавање и едукација возача двоточкаша само је један од проблема који утичу на безбедност на путевима, а рад на знању, вештинама и перцепцији опасности и ризика, како мотоциклиста, тако и осталих учесника у саобраћају, једно је од решења.

– Саобраћај је у највећој мери креиран за возаче моторних возила, односно четвороточкаша, и веома мали број ствари је усмерен ка осталим учесницима – казао је Јовановић, објаснивши да Нови Сад и његово окружење нема специфичне мере које су усмерене ка мотоциклистима, те да они морају да се прилагођавају саобраћајном систему. – Уврежено је мишљење да су мотоциклисти ти који изазивају саобраћајне несреће, а анимозитет који влада између њих и возача четвороточкаша значајно утиче на незгоде возача двоточкаша. По природи ствари, углавном су проблем возачи моторних возила код којих мотоциклисти изазивају љутњу.

Професор Драган Јовановић сматра да би један од првих корака за креирање стратегије безбедности саобраћаја или доношење акционог плана који би био усмерен ка смањењу броја погинулих мотоциклиста била повезаност субјеката.

– То је нешто што у решавању проблема мотоциклиста можда највише и фали, па треба окупити људе који имају одређене надлежности, попут агенција и структура на локалном нивоу, затим професоре који имају знање, представнике ауто-мото клубова, произвођаче мотоцикала и Саобраћајну полицију – закључио је проф. Јовановић.

Ипак, повезаност субјеката мораће још мало да причека, упркос томе што је прошле године најављено креирање радног тела које би утицало на смањење броја погинулих возача мотоцикала и мопеда, односно повећање њихове безбедности. Та идеја још увек није заживела јер се, по речима председника АБМ-а др Владимира Јевтића, у Србији још увек нису стекли услови за то.

В. Бијелић