АРХИВ ГРАДА Од локалних вашара до сајмова међународних размера

Стицањем статуса слободне краљевске вароши 1748. године, Нови Сад је стекао право да организује “Земаљске вашаре” који су одржавани 20. марта, 19. маја, 10. јула и 20. октобра сваке године.

Према речима директора Историјског архива града Петра Ђурђева прва занатско-индустријска изложба на којој су били изложени, не само локални индустријски производи, већ и они из Будимпеште и Беча одржана је у августу 1875. године, на Стрелишту. Забележено је да је манифестација имала 15.000 посетилаца и приход од 1.500 форинти. У организацији Економског одбора Бачкободрошке жупаније Прва изложба пољопривредних производа организована је од 13. до 16. октобра 1888. године, такође на Стрелишту.

- После 1918. године, кад су Бачка, Банат, Срем и Барања ушли у оквире заједничке југословенске државе, група богатих новосадских предузетника, велепоседника и индустријалаца, на иницијативу Ђуле Хајоша, покренула је изложбе и сајмове занатских и индустријских узорака и пољопривредних производа - каже Ђурђев. - Припреме за оснивање модерног сајма почеле су још 1923. године када је од 11. до 26. августа приређена Прва новосадска изложба у згради некадашње Државне мађарске католичке гимназије на Футошком путу, данашњој згради Електротехничке школе “Михајло Пупин”. Манифестација је била отворена сваког дана од 8 до 18 часова, а улазнице су коштале 10 динара.

Акционарско друштво за изложбе и сајам узорака формирано је 1929. године и имало је задатак да приређује сталне манифестације. Акционари су Међународни сајам и Изложбу узорака организовали од 27. септембра до 6. октобра 1930. године, а од 14. до 18. марта 1931. године Први међународни пољопривредни сајам и Изложбу стоке.

- Акционарско друштво је постојало до 1938. године, кад је због новчаних тешкоћа угашено - појашњава Ђурђев. - По укидању Друштва, организовање манифестација преузео је Завод за приређивање изложби и сајмова, при Пољопривредној комори Дунавске бановине. До 1939. године изложбе су одржаване на старом сајмишту уШумадијској улици, у најужем центру Новог Сада, док су јубиларни, 10. Сајам и изложба отворен 1940. године, на новој локацији, у садашњој Хајдук Вељковој улици, где и данас одржавају.

Изградњом Конгресног центра “Мастер”, започетог 2001. године, а отвореног 2006. године, Новосадски сајам је створио услове за организовање модерних манифестација, с акцентом на услужни бизнис. На површини од 226.000 квадратних метара, од којих је 60.000 метара квадратних павиљона, са око 20 приредби и 500.000 посетилаца годишње, постао је стециште модерних изложби, као што су: Ауто шоу - Нови Сад, Сајам финансија, који је прерастао у Сајам инвестиција, Салон намештаја, Сајам образовања...Међународни пољопривредни сајам, постао је агробизнис догађај региона, с највећом и најдужом традицијом.

Прва занатско-индустријска изложба на којој су били изложени, не само локални индустријски производи, већ и они из Будимпеште и Беча одржана је у августу 1875. године, на Стрелишту

Према речима Ђурђева по завршетку Другог светског рата, у социјалистичкој Југославији, с циљем обнове пољопривредне производње, у Новом Саду је 1948. године одржана Прва земаљска пољопривредна изложба.

- Било је чак око 85.000 посетилаца, што је био и резултат масовних пољопривредних курсева спроведених у селима широм тадашње државе, као и радијских и филмских емисија, које су требале да подстакну пољопривредну производњу - објашњава Ђурђев. - Друга земаљска пољопривредна изложба била је још успешнија, с рекордних 135.000 посетилаца. Новосадски сајам је 1953. године прерастао у општејугословенску комерцијалну установу, а годину дана касније Јесењи сајмови постали пољопривредни (који су касније пребачени на пролећни термин), док су пролећни остали занатско-индустријски сајмови, али су добили и међународни карактер. Целокупна површина Новосадског сајма тада је имала 116.000 квадратних метара, с више од 25 изложбених објеката. Од почетка 50-их година прошлог века, поред новчаних награда, најбоља грла су добијала титулу “шампиона” и додељивала им се златна медаља. Разлог за такву одлуку било је настојање да се пољопривредни произвођачи и одгајивачи стоке што више заинтересују за постизање бољег квалитета производње.

Почетком 1958. године Управни одбор одлучио је да се пољопривредни сајмови организују у пролеће, а исте године Новосадски сајам је постао члан Међународне организације сајмова. Од седамдесетих до деведесетих година 20. века Међународни пољопривредни сајам забележио златно доба, па је, захваљујући великом броју излагача из тадашње Југославије и иностранства, који се кретао око 1.500, уврштен међу најзначајније у свету.

С. Ковач

Фото: Новосадски сајам, архива “Дневника”