Архив града: Модерна палата „краља чарапа”

Реч је о стилски вредном објекту, али се сматра и за пример лоше модерне интерполације, односно савременог архитектонско-урбанистичког остварења, с јасно израженим стилским обележјима унутар густо изграђеног градског језгра, где су зграде из минулих епоха. Такође, у њој је отворена и прва робна кућа, позната као „Народни магазин“.

Како објашњава директор Историјског архива града Петар Ђурђев, висока четвороспратна стамбено–пословна зграда подигнута је 1932. године у Улици краља Александра 6, по пројекту архитекте Ђорђа Табаковића. Пројекат за зграду настао је током марта и фебруара 1932. године, градња је окончана у децембру, а инвеститор је био трговац и такозвани „краљ чарапа“Еуген Клајн, који је у призмељу држао једну од најмодернијијих радњи тог времена.

О Ђорђу Табаковићу

Ђорђе Табаковић (Арад, 1897. – Нови Сад, 1971.) убраја се међу највеће архитекте новосадске модерне архитектуре. Припада плејади првих српских архитеката који су прихватили модерни интернационални стил унутар ког је остварио свој индивидуални архитектонски израз. За само десетак година активног пројектантског деловања Табаковић је само у Новом Саду пројектовао и извео више од педесет грађевина различитих намена, приватне куће и виле, вишеспратне стамбене зграде, јавне и културне установе, фабрике и многобројне мање градитељске подухвате.

-  Додатним изменама на пројекту, у новембру 1932. године, Табаковић је изменио решење таванског простора, у којем је првобитно замишљен простран атеље са терасом која би се успело завршавала у стрму вертикалну фасаду. У новој четвртој етажи смештен је велики стамбени простор. Та промена изгледа логично и економски оправдана кад се има на уму да је Табаковић, пројектујући зграду, свесно занемарио тадашње грађевинске прописе – каже Ђурђев. - Објекат је грађен од квалитетног материјала и имао је лифт. Кућа је никла на релативно узаној парцели и има готово правоугаону основу. Призмеље је повучено у односу на кропус главне уличне фасаде, на којој су уочљиви хоризонтални појасеви оплате од камних полоча и застакљени прозори, уз мале балконе са гвозденим оградама. Над трећим спратом је заобљена форма од лима, док је четврти спрат повучен и завршава се отвореном терасом са оградом и затвореним зиданим простором који је служио за сушење веша. У локалу у приземљу није сачуван провобитини ентеријер, пошто је 1981. године урађена велика преправка за коју је био задужен архитекта Власта Петровић.

Трговац Еуген Клајн се почетком двадесетих година прошлог века бавио трговином у Новом Саду. Имао је радњу у Јаврејској 13 у којој је продавао кошуље и кравате, затим је отворо радњу у Јаврејској 7, а потом и у Улици краља Александра 8 (данас 6).

-Након изградње зграде, Клајнова трговина била је рекламирана као највећа и најмодернија трговачка кућа Дунавске бановине, где се могла пазарити трикотажа, чарапе и рубље – каже Ђурђев. – Радња је имала улаз и излаз на ондашњу Јеврејску улицу, односно данашњи Позоришни трг. Клајн је пословао све до 1941. године, када је емигрирао у Сједињене Америчке Државе, где је отворио хотел. Након Другог светског рата, у његовом одсуству, у палати је отворена робна кућа „Народни магазин“.

С. Ковач