ВАТИКАН БЕЗ ПАПЕ И БЕЗ ПАРА Следећи папа мора бити и духовни вођа и финансијски менаџер
Широке реформе које је папа Фрања спровео донеле су одређено чишћење у скандалима обележеној Ватиканској банци, али су у исто време озбиљно испразниле њене касе.
Сада се Света Столица суочава са неизвесном и мутном финансијском будућношћу.
Избор наследника папе Фрање долази у изузетно важном тренутку за Католичку цркву. Поред познатих теолошких подела – као што су питања да ли би свештеницима требало дозволити да се жене, као и ставови цркве о правима ЛГБТ+ особа и разводу – инсајдери из Ватикана наводе да верске теме неће бити једине које ће се разматрати на предстојећем папинском конклаву. Неки кардинали већ размишљају о томе ко би могао бити добар „генерални директор“ Ватикана.
Можда ће ово изненадити оне који Ватикан виде само као духовни центар 1,4 милијарде католика, али Ватикан је уједно и суверена држава са дипломатским представништвима у 183 земље. Због тога се очекује да нови папа не буде само верски учењак и добар говорник, већ да има и вештине модерног менаџера – можда чак и више него икада у скоро 2000 година дугој историји цркве. Или како је колумниста Натионал Цатхолиц Репортер-а, Томас Рис, рекао још пре 12 година кад је изабран папа Фрањо: „Другим речима, траже Исуса Христа са МБА дипломом."
Папа је, подсећамо, монарх без наследног права, али са извршним овлашћењима већим него било који ЦЕО – и што је кључно, не одговара ни одбору директора ни акционарима. Папа Фрања је током свог понтификата урадио више од било ког претходника да Света Столица почне да послује транспарентно и по савременим финансијским принципима. Ипак, све време се борио са унутрашњим отпором курије, коју су сачињавали традиционалисти спремни да минирају његове напоре, пише Форбс.
Довољно је да следећи папа не препозна историјски значај Фрањиних реформи – и врата старим, мрачним данима ватиканских скандала могу се поново отворити.
Ватиканска банка: Од нациста до праонице новца
Још 2012. године, само годину дана пре него што је Фрањо постао папа, европска Комисија за борбу против прања новца и финансирања тероризма (Монеyвал) објавила је историјски извештај о Институту за верска дела (ИОР) – познатијем као Ватиканска банка. По први пут јавност је добила увид у финансије Свете Столице.
Тада је ИОР располагао са преко 8 милијарди долара на више од 33.000 рачуна. Банка, основана 1942. године, била је уплетена у бројне афере – од пословања са нацистима до вишеструких случајева прања новца. По америчким стандардима, чак не би била ни банка средње величине.
Монеyвал је тада закључио да Ватикан није испунио половину од 45 препорука. Од 16 „кључних и основних препорука“, које су биле потребне да би се Ватикан нашао на важној „белој листи“ Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), пао је на седам. Чак је и ватикански финансијски надзорни орган АИФ добио оцену „неуспешно“.
Папа реформатор у борби с ветрењачама
Када је у марту 2013. изабран за папу, Црква је губила вернике у Латинској Америци и Африци – посебно у корист пентекосталаца. Истовремено, неколико америчких бискупија прогласило је банкрот због огромних судских одштета за случајеве сексуалног злостављања.
Фрањо, језуита из Аргентине и скептик према капитализму, изабрао је име по светом Фрањи Асишком, заштитнику сиромашних, и обећао Цркву реформи, сиромашну и за сиромашне.
У данима након избора, јавно је изјавио:
„Ох, како бих волео Цркву која је сиромашна и за сиромашне.”
