VATIKAN BEZ PAPE I BEZ PARA Sledeći papa mora biti i duhovni vođa i finansijski menadžer

Sada se Sveta Stolica suočava sa neizvesnom i mutnom finansijskom budućnošću.

Izbor naslednika pape Franje dolazi u izuzetno važnom trenutku za Katoličku crkvu. Pored poznatih teoloških podela – kao što su pitanja da li bi sveštenicima trebalo dozvoliti da se žene, kao i stavovi crkve o pravima LGBT osoba i razvodu – insajderi iz Vatikana navode da verske teme neće biti jedine koje će se razmatrati na predstojećem papinskom konklavu. Neki kardinali već razmišljaju o tome ko bi mogao biti dobar „generalni direktor“ Vatikana.

Možda će ovo iznenaditi one koji Vatikan vide samo kao duhovni centar 1,4 milijarde katolika, ali Vatikan je ujedno i suverena država sa diplomatskim predstavništvima u 183 zemlje. Zbog toga se očekuje da novi papa ne bude samo verski učenjak i dobar govornik, već da ima i veštine modernog menadžera – možda čak i više nego ikada u skoro 2000 godina dugoj istoriji crkve. Ili kako je kolumnista National Catholic Reporter-a, Tomas Ris, rekao još pre 12 godina kad je izabran papa Franjo: „Drugim rečima, traže Isusa Hrista sa MBA diplomom."

Papa je, podsećamo, monarh bez naslednog prava, ali sa izvršnim ovlašćenjima većim nego bilo koji CEO – i što je ključno, ne odgovara ni odboru direktora ni akcionarima. Papa Franja je tokom svog pontifikata uradio više od bilo kog prethodnika da Sveta Stolica počne da posluje transparentno i po savremenim finansijskim principima. Ipak, sve vreme se borio sa unutrašnjim otporom kurije, koju su sačinjavali tradicionalisti spremni da miniraju njegove napore, piše Forbs.

Dovoljno je da sledeći papa ne prepozna istorijski značaj Franjinih reformi – i vrata starim, mračnim danima vatikanskih skandala mogu se ponovo otvoriti.

Vatikanska banka: Od nacista do praonice novca

Još 2012. godine, samo godinu dana pre nego što je Franjo postao papa, evropska Komisija za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma (Moneyval) objavila je istorijski izveštaj o Institutu za verska dela (IOR) – poznatijem kao Vatikanska banka. Po prvi put javnost je dobila uvid u finansije Svete Stolice.

Tada je IOR raspolagao sa preko 8 milijardi dolara na više od 33.000 računa. Banka, osnovana 1942. godine, bila je upletena u brojne afere – od poslovanja sa nacistima do višestrukih slučajeva pranja novca. Po američkim standardima, čak ne bi bila ni banka srednje veličine.

Moneyval je tada zaključio da Vatikan nije ispunio polovinu od 45 preporuka. Od 16 „ključnih i osnovnih preporuka“, koje su bile potrebne da bi se Vatikan našao na važnoj „beloj listi“ Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), pao je na sedam. Čak je i vatikanski finansijski nadzorni organ AIF dobio ocenu „neuspešno“.

Papa reformator u borbi s vetrenjačama

Kada je u martu 2013. izabran za papu, Crkva je gubila vernike u Latinskoj Americi i Africi – posebno u korist pentekostalaca. Istovremeno, nekoliko američkih biskupija proglasilo je bankrot zbog ogromnih sudskih odšteta za slučajeve seksualnog zlostavljanja.

Franjo, jezuita iz Argentine i skeptik prema kapitalizmu, izabrao je ime po svetom Franji Asiškom, zaštitniku siromašnih, i obećao Crkvu reformi, siromašnu i za siromašne.

U danima nakon izbora, javno je izjavio:

„Oh, kako bih voleo Crkvu koja je siromašna i za siromašne.”