ХЛЕБ СА МИЛИОН КОРА Пекар из Младеновца даје плату као за факултетски образоване, али муку мучи да нађе раднике
Иако је посао пекара све траженији, а зараде иду и до 200.000 динара, власници пекара широм Србије имају озбиљан проблем – нема ко да ради.
Плате су високе, радно време стандардно, али ни почетници не желе да прихвате посао, иако нуде и 1.000 евра месечно и два слободна дана недељно.
Срби свакодневно купују у пекарама, а да и не слуте колико је данас тешко пронаћи доброг и поузданог пекара. У Београду, али и широм унутрашњости, власници пекара се жале на хроничан недостатак радне снаге.
– Да ми је неко пре десет година рекао да ћемо остати без радника у већини заната, не бих веровао – каже власник једне пекаре из Младеновца која запошљава више од 100 људи. – Није проблем само са пекарима, радника генерално нема ни у осталим секторима. Тражим тренутно магационера, који месечно може да заради више од 100.000 динара, и не могу да га нађем.
Како додаје, у својој фирми даје све од себе да обезбеди што боље услове и задржи раднике, те за сада успева у томе.
– Функционишемо као породица. Сада смо у фази укидања ноћног рада, а пекарима смо дали услове петодневног рада у недељи, плате од 120.000 до 200.000 динара. Плаћени су као високообразовани кадар, иако цена рада одавно не прати цене производа, али немамо избора – напомиње.
Истиче да је кључ у мотивацији радника, улагањима у њих и изградњи односа поверења.
– Тренутно нам је на пракси ученик из Смедеревске Паланке и пошто је реч о врло вредном детету које је сада друга година средње школе, одлучио сам да му дам стимулацију сваког месеца. То га је толико мотивисало да је почео да се труди и ради, тако да сам му обећао сталан посао када заврши школу, као и износ плате коју сам спреман да му исплаћујем. Очекујем од њега да за неколико година буде шеф производње и сигуран сам да ће тако бити – додаје.
На питање како успева да задржи запослене, каже да су услови које нуди равни онима у државном сектору.
– У нашем друштву су ствари погрешно постављене, нема економске логике у томе да се држи цена хлеба за очување социјалног мира. Био сам сада у Валенсији у посети једној пекари где векна занатског хлеба кошта од осам до 12,5 евра, а плате радника су им као код нас. Ја сам за то да и сељак који је посејао жито, млинар и сви остали у ланцу уберу свој принос и да сви буду задовољни. Само је то решење. Овако у пекарству имамо европске плате, а цене социјалне, неодрживо.
На крају додаје да су се времена драстично променила.
– Пре десетак година сваки власник пекаре је имао луксуз да се незадовољном раднику захвали на сарадњи и да му отказ, док је данас то недопустиво. Власник практично изброји до десет пре него што нешто каже, јер ако пекар оде, другог ће тешко наћи – говори саговорник за Информер.