ИЗ ТРСТА НИЈЕ ДОНЕО ЏИНС, АЛИ ЈЕСТЕ ИДЕЈУ ЗЛАТА ВРЕДНУ Данас, на српску Нову годину, поклања дукат прворођеној беби у Смедереву

Ипак, из те европске земље вратио се без фармерки, али са сјајном бизнис идејом. У кеси није било панталона, већ – паковање ферода. Управо од тога је овај Седеревац направио и занат, и посао, и живот.

Зарадио је за себе, али и отворио врата многима.

- Тих 60-их година прошлог века нашао сам се у Трсту, не планирајући ништа осим да купим гардеробу. Међутим, видео сам у излогу фероде и добио сјајну идеју, јер нико тада код нас није радио. Купио сам мало паковање, нешто за пробу. И све сам уградио у року од месец дана. Онда сам се вратио, али са торбом пуном ферода, 40–50 пари. Све сам продао одмах - каже за агенцију РИНА Зоран.

То је био само почетак његовог сјајног бизниса. Убрзо је, уместо у гепеку, робу у Србију из Италије довозио у шлеперима. Прешао је и на теретни програм, посебно важан за тракторе, који су зими масовно ремонтовани у задругама широм Србије.

- Ангажовао сам и додатне раднике да постигнемо обим. Имали смо толико посла да је радионица била пуна и дању. Још имам једну из тог времена, види се како су нитне прекиване. Нова ламела за фергусон 558 тада је коштала 1.200 марака, а ми смо је ремонтовали за 600. Задругари су стајали у реду - присећа се Смедеревац.

Радионица Игњатовића постала је позната не само у Смедереву већ и далеко ван региона. Фероде и ламеле које је правио продавале су се и ван земље. И данас људи долазе у радионицу, мењају кочнице, поправљају тракторе.

- Све смо то постигли уз труд, знање и осећај да у сваком проблему лежи нека нова прилика - поручује Зоран.

Ипак, док убира плодове свог рада, овај сада успешни привредник присећа се и јако тешког детињства, мукотрпног рада и скромности која је бојила сваки његов дан.

- Био сам слуга у Крњеву до своје тридесете. Деда је говорио да ћу бити газда. Није ми било јасно тада. Знам да ме једном послао у школу с два парчета хлеба и шећером. Остала деца носила батаке, пржене јаје… а мени испао и тај шећер. Плакао сам - прича кроз осмех.

Након тешких година и селидби из Смедерева у Годомин, па назад, породица Игњатовић коначно подиже кућу. Деда, велики хришћанин, први послератни донатор цркве у Крњеву, био је стуб породице, а његова упорност очигледно се пренела и на унука.

- Нећете веровати, сваке године на српску Нову годину поклањам златник прворођеном детету у Смедереву - каже Зоран, данас један од најпознатијих локалних предузетника.