IZ TRSTA NIJE DONEO DŽINS, ALI JESTE IDEJU ZLATA VREDNU Danas, na srpsku Novu godinu, poklanja dukat prvorođenoj bebi u Smederevu

Ipak, iz te evropske zemlje vratio se bez farmerki, ali sa sjajnom biznis idejom. U kesi nije bilo pantalona, već – pakovanje feroda. Upravo od toga je ovaj Sederevac napravio i zanat, i posao, i život.

Zaradio je za sebe, ali i otvorio vrata mnogima.

- Tih 60-ih godina prošlog veka našao sam se u Trstu, ne planirajući ništa osim da kupim garderobu. Međutim, video sam u izlogu ferode i dobio sjajnu ideju, jer niko tada kod nas nije radio. Kupio sam malo pakovanje, nešto za probu. I sve sam ugradio u roku od mesec dana. Onda sam se vratio, ali sa torbom punom feroda, 40–50 pari. Sve sam prodao odmah - kaže za agenciju RINA Zoran.

To je bio samo početak njegovog sjajnog biznisa. Ubrzo je, umesto u gepeku, robu u Srbiju iz Italije dovozio u šleperima. Prešao je i na teretni program, posebno važan za traktore, koji su zimi masovno remontovani u zadrugama širom Srbije.

- Angažovao sam i dodatne radnike da postignemo obim. Imali smo toliko posla da je radionica bila puna i danju. Još imam jednu iz tog vremena, vidi se kako su nitne prekivane. Nova lamela za ferguson 558 tada je koštala 1.200 maraka, a mi smo je remontovali za 600. Zadrugari su stajali u redu - priseća se Smederevac.

Radionica Ignjatovića postala je poznata ne samo u Smederevu već i daleko van regiona. Ferode i lamele koje je pravio prodavale su se i van zemlje. I danas ljudi dolaze u radionicu, menjaju kočnice, popravljaju traktore.

- Sve smo to postigli uz trud, znanje i osećaj da u svakom problemu leži neka nova prilika - poručuje Zoran.

Ipak, dok ubira plodove svog rada, ovaj sada uspešni privrednik priseća se i jako teškog detinjstva, mukotrpnog rada i skromnosti koja je bojila svaki njegov dan.

- Bio sam sluga u Krnjevu do svoje tridesete. Deda je govorio da ću biti gazda. Nije mi bilo jasno tada. Znam da me jednom poslao u školu s dva parčeta hleba i šećerom. Ostala deca nosila batake, pržene jaje… a meni ispao i taj šećer. Plakao sam - priča kroz osmeh.

Nakon teških godina i selidbi iz Smedereva u Godomin, pa nazad, porodica Ignjatović konačno podiže kuću. Deda, veliki hrišćanin, prvi posleratni donator crkve u Krnjevu, bio je stub porodice, a njegova upornost očigledno se prenela i na unuka.

- Nećete verovati, svake godine na srpsku Novu godinu poklanjam zlatnik prvorođenom detetu u Smederevu - kaže Zoran, danas jedan od najpoznatijih lokalnih preduzetnika.