САТ РАДА У НОРВЕШКОЈ ВРЕДИ КАО ПЕТ У БУГАРСКОЈ Зашто је исти посао пет пута скупљи у појединим земљама?

Разлика између највиших и најнижих трошкова је више од пет пута, што указује на озбиљне регионалне неједнакости.

Према подацима Еуростата, 2024. сат рада у Европској унији коштао је у просеку 33,5 евра, док је распон био од 10,6 евра у Бугарској до 55,2 евра у Луксембургу.

Север и Запад предњаче у погледу трошкова рада

Највећи трошкови рада бележе се у северној и западној Европи. Пет нордијских земаља, укључујући Норвешку, Исланд и Данску, премашују просек ЕУ.

Ове три земље имају трошкове рада веће од 50 евра по сату. Уз њих, међу најскупљима су Белгија (48,2 евра), Холандија (45,2 евра), Аустрија (44,5 евра), Француска (43,7 евра) и Немачка (43,4 евра).

Најнижи трошкови у источној Европи

Са друге стране, најнижи трошкови рада су у источној Европи – Бугарској (10,6 евра), Румунији (12,5 евра) и Мађарској (14,1 евра). У јужној Европи, трошкови су умерени, али и даље знатно нижи у поређењу са севером: Италија (30,9 евра), Шпанија (25,5 евра), Португал (18,2 евра) и Грчка (16,7 евра).

Када се узме у обзир куповна моћ, разлике су мање

Када се трошкови рада претворе у стандарде куповне моћи (ППС), разлике се значајно смањују. У овом случају, распон између најниже и највише вредности међу земљама ЕУ опада са више од пет пута на нешто више од два пута. Тако се сат рада у ППС креће од 19,1 у Бугарској до 40,3 у Белгији, док Норвешка остаје на врху са 40,7.

Шта све улази у трошкове рада?

Трошак рада не укључује само плате, већ и компоненте као што су социјални доприноси и порези на запослење. Удео ових трошкова који се не односе на плате значајно варира: од само пет одсто у Бугарској и Литванији до 32 одсто у Француској и Шведској. Просек у ЕУ је 25 одсто.

Ове разлике, како истичу стручњаци из ЕТУИ и ИЛО, одражавају разлике у моделима социјалне заштите. Земље са универзалним системима, попут Француске и Шведске, имају знатно веће доприносе јер нуде дужа и боље плаћена одсуства (родитељско, боловање) и шире осигурање за случај незапослености.

Зашто су разлике тако велике?

Према мишљењу стручњака, разлике у трошковима рада одређују:

• Продуктивност и економска структура – развијеније економије могу подржати веће плате;
• Институције тржишта рада – синдикати, колективни уговори и минималне зараде имају снажан утицај;
• Трошкови живота – земље са вишим ценама генерално имају веће плате.

У суштини, рад у Луксембургу и Норвешкој послодавце кошта преко пет пута више него у Бугарској и Румунији, али та разлика постаје знатно мања када се узме у обзир стварна куповна моћ.

Подсећамо, ови трошкови рада се односе на оно што су послодавци у обавези да исплате по запосленом, а то укључује и све остале доприносе, поред „чисте сатнице”, односно онога што запослени добије директно.