ТРАМПОВИ ПЛАНОВИ ЗА УКРАЈИНУ Забрана чланства у НАТО-у, Путин задржава освојене делове?

Путин би био обавезан да замрзне тренутну линију фронта, што би му омогућило да задржи већину својих освојених подручја — међутим, земља би морала да се повуче из две мање области које тренутно држе руске трупе.

Званичници САД, Велике Британије, европских земаља и Украјине састају се данас у Лондону како би подстакли постизање мировног споразума између Москве и Кијева, при чему се амерички изасланик, генерал Кит Келог, нада да ће придобити сагласност Украјине за план.

Келог ће учествовати у данашњим разговорима, али амерички државни секретар Марко Рубио, који је прошле недеље присуствовао мировним преговорима у Паризу, неће присуствовати састанку због "проблема са распоредом".

Није било јасно да ли Рубиоово одсуство значи да су САД умањиле своја очекивања од разговора, након што је Трамп у недељу изјавио да се нада да ће Москва и Кијев постићи договор ове недеље како би се окончао трогодишњи сукоб.

Међутим, мало је дипломата сматрало то реалним с обзиром на значајне разлике које и даље постоје. Очекивања за пробој су била скромна, упркос Трамповом притиску да ово буде одлучујући тренутак.

Ако данашњи разговори протекну добро, Трампов специјални изасланик Стив Виткоф представиће план Путину. Потенцијалне препреке укључују чињеницу да план не нуди јасну безбедносну гаранцију САД за Украјину. Путин такође можда неће бити вољан да се одрекне територије предложене у Трамповом плану.

Шта још пише у споразуму?

Извори упознати са Трамповим мировним предлогом рекли су за The Телеграпх да прве две тачке покривају тренутно примирје – што је председник Украјине Володимир Зеленски већ прихватио у принципу.

Трећа тачка забрањује Украјини да тражи чланство у НАТО, иако би јој и даље било дозвољено да се придружи ЕУ.

У вези са мерама против Путинове будуће инвазије, европске земље би могле да распореде снаге као облик одвраћања – иако се разуме да план не обавезује САД да обезбеди спровођење тога.

Четврта тачка предвиђа да Америка призна руски суверенитет над Кримом, регионом Украјине који је Путин анектирао 2014. године. Признавање руске контроле над Кримом било би кршење међународног права које налаже да ниједна земља не може анектирати територију друге државе. Ниједна нација не би требало да призна такву промену ако је територија заузета силом.

У пракси, међутим, међународно право није увек поштовано – као, на пример, у случају Израела. САД су 2019. године изјавиле да израелска насеља више не сматрају незаконитим.

Након општег напада у фебруару 2022, Русија је заузела велике делове још четири украјинске области: Доњецк, Луганск, Херсон и Запорожје.

Предлог не би формално признао окупиране области као део Русије, али се разуме да подразумева фактичко признање од стране САД.

Нуклеарна електрана у Запорожју, највећа у Украјини, која је тренутно под контролом руских снага, била би пренета под америчку контролу. Зеленски је у уторак рекао да би био спреман на партнерство са САД како би се електрана обновила, јер тренутно није у функцији.

Пета тачка предвиђа да Украјина потпише споразум о минералима, чиме би америчке компаније добиле приступ природним ресурсима земље.

И коначно, постоји и тачка која би отворила могућност за нову врсту односа између САД и Русије – укидање свих америчких санкција како би две земље могле да сарађују у енергетској политици.

Виткоф неће учествовати у данашњим разговорима, али ће у оквиру паралелне дипломатске иницијативе из Вашингтона, ове недеље у Русији разговарати са Путином, саопштила је Бела кућа.

Портпарол британског премијера Сира Кира Стармера изјавио је уочи данашњих разговора: „Лопта је на руском терену… Јасно подржавамо покушаје председника Трампа да донесе мир и позиве Украјине да Русија прихвати потпуно примирје.“

Састанак у Лондону наставак је сличне седнице одржане прошле недеље у Паризу, где су амерички, украјински и европски званичници разговарали о начинима постизања мира.

Циљ прошле недеље био је да Американци, Европљани и Украјинци формулишу заједнички став покушајем да приближе Вашингтон европској и украјинској позицији, рекле су европске дипломате. Али неки амерички предлози били су неприхватљиви за европске земље и Кијев, рекли су бројни извори, остављајући стране подељенима.

Амерички оквир који су Рубио и Виткоф представили у Паризу дочекан је с охрабрењем, рекао је државни секретар прошле недеље.

Међутим, план је у супротности са многим циљевима које је Велика Британија раније истакла. На пример, Кир Стармер је Зеленском још на Дан заљубљених ове године рекао да је посвећен "неповратном путу Украјине ка чланству у НАТО".

Осим тога, 17. фебруара премијер је рекао да ће распоредити британске трупе како би подржао "трајан мировни споразум у Украјини".

- Али мора постојати подршка САД-а, јер је америчка безбедносна гаранција једини ефикасан начин да се Русија одврати од поновног напада на Украјину - рекао је Стармер.

Путин је изјавио да је задовољан предлогом да се Украјини забрани чланство у НАТО. Међутим, председник би морао да се одрекне свог циља "демилитаризације Украјине".

Осим тога, план не би спречио Украјину да јача своје оружане снаге нити би спречио европске земље да наставе са испоруком оружја тој држави. Русија је јуче упутила резерве. Дмитриј Песков, Путинов портпарол, рекао је да "вероватно не вреди постављати чврсте временске рокове и покушавати да се дође до решења, одрживог решења, у кратком року.“

Украјински званичници рекли су да не очекују коначну понуду "узми или остави" у Лондону. Према украјинском уставу, земљи није дозвољено да се одрекне територије, било од стране парламента или владе.

То може учинити само народ на референдуму – иако је тренутно увођење ванредног стања забранило одржавање референдума због ратних околности. Извори из Министарства спољних послова рекли су да не верују да ће у Лондону бити постигнут договор.

Европске силе су прошле недеље изложиле САД оно што сматрају неспорним елементима могућег мировног споразума Украјине и Русије, рекао је у уторак француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро, умањујући шансе за договор ове недеље.

- Нада је да ће у Лондону доћи до неког облика договора који би могао да покрене озбиљан преговарачки процес. На крају, Украјина ће морати нешто да остави на столу - рекао је један европски дипломата.

Од када је ступио на дужност у јануару, Трамп је преокренуо америчку спољну политику, притискајући Украјину да пристане на примирје, док је ублажио многе мере које је Бајденова администрација увела како би казнила Русију због инвазије на Украјину.

Трамп је више пута изјављивао да жели да посредује у прекиду ватре у Украјини до маја, тврдећи да САД морају окончати сукоб који је однео десетине хиљада живота и носи ризик од директне конфронтације између САД-а и нуклеарно наоружане Русије.

Европа је све забринутија због Трампове администрације и њеног зближавања са Москвом, након неуспеха досадашњих покушаја да се обезбеди прекид ватре у рату. Руска инвазија на Украјину у фебруару 2022. представљала је значајну прекретницу у ескалацији сукоба који је започео пре осам година анексијом Крима.

Путин је покушао да оправда инвазију тврдећи да две земље имају дугу заједничку историју, и изразио забринутост да је Украјина пала под западни утицај. Становништво које говори украјински у западним деловима земље традиционално је подржавало већу интеграцију са Европом, док су већином русофони становници на истоку желели ближе везе са Русијом.

Русија је покушаје Украјине да изгради свој суверени пут – кроз чланство у ЕУ и НАТО – доживела као чин агресије.

Путин је више пута рекао да би Русија била спремна да заврши рат ако Украјина одустане од својих амбиција да постане чланица НАТО-а.