TRAMPOVI PLANOVI ZA UKRAJINU Zabrana članstva u NATO-u, Putin zadržava osvojene delove?

Putin bi bio obavezan da zamrzne trenutnu liniju fronta, što bi mu omogućilo da zadrži većinu svojih osvojenih područja — međutim, zemlja bi morala da se povuče iz dve manje oblasti koje trenutno drže ruske trupe.

Zvaničnici SAD, Velike Britanije, evropskih zemalja i Ukrajine sastaju se danas u Londonu kako bi podstakli postizanje mirovnog sporazuma između Moskve i Kijeva, pri čemu se američki izaslanik, general Kit Kelog, nada da će pridobiti saglasnost Ukrajine za plan.

Kelog će učestvovati u današnjim razgovorima, ali američki državni sekretar Marko Rubio, koji je prošle nedelje prisustvovao mirovnim pregovorima u Parizu, neće prisustvovati sastanku zbog "problema sa rasporedom".

Nije bilo jasno da li Rubioovo odsustvo znači da su SAD umanjile svoja očekivanja od razgovora, nakon što je Tramp u nedelju izjavio da se nada da će Moskva i Kijev postići dogovor ove nedelje kako bi se okončao trogodišnji sukob.

Međutim, malo je diplomata smatralo to realnim s obzirom na značajne razlike koje i dalje postoje. Očekivanja za proboj su bila skromna, uprkos Trampovom pritisku da ovo bude odlučujući trenutak.

Ako današnji razgovori proteknu dobro, Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof predstaviće plan Putinu. Potencijalne prepreke uključuju činjenicu da plan ne nudi jasnu bezbednosnu garanciju SAD za Ukrajinu. Putin takođe možda neće biti voljan da se odrekne teritorije predložene u Trampovom planu.

Šta još piše u sporazumu?

Izvori upoznati sa Trampovim mirovnim predlogom rekli su za The Telegraph da prve dve tačke pokrivaju trenutno primirje – što je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski već prihvatio u principu.

Treća tačka zabranjuje Ukrajini da traži članstvo u NATO, iako bi joj i dalje bilo dozvoljeno da se pridruži EU.

U vezi sa merama protiv Putinove buduće invazije, evropske zemlje bi mogle da rasporede snage kao oblik odvraćanja – iako se razume da plan ne obavezuje SAD da obezbedi sprovođenje toga.

Četvrta tačka predviđa da Amerika prizna ruski suverenitet nad Krimom, regionom Ukrajine koji je Putin anektirao 2014. godine. Priznavanje ruske kontrole nad Krimom bilo bi kršenje međunarodnog prava koje nalaže da nijedna zemlja ne može anektirati teritoriju druge države. Nijedna nacija ne bi trebalo da prizna takvu promenu ako je teritorija zauzeta silom.

U praksi, međutim, međunarodno pravo nije uvek poštovano – kao, na primer, u slučaju Izraela. SAD su 2019. godine izjavile da izraelska naselja više ne smatraju nezakonitim.

Nakon opšteg napada u februaru 2022, Rusija je zauzela velike delove još četiri ukrajinske oblasti: Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje.

Predlog ne bi formalno priznao okupirane oblasti kao deo Rusije, ali se razume da podrazumeva faktičko priznanje od strane SAD.

Nuklearna elektrana u Zaporožju, najveća u Ukrajini, koja je trenutno pod kontrolom ruskih snaga, bila bi preneta pod američku kontrolu. Zelenski je u utorak rekao da bi bio spreman na partnerstvo sa SAD kako bi se elektrana obnovila, jer trenutno nije u funkciji.

Peta tačka predviđa da Ukrajina potpiše sporazum o mineralima, čime bi američke kompanije dobile pristup prirodnim resursima zemlje.

I konačno, postoji i tačka koja bi otvorila mogućnost za novu vrstu odnosa između SAD i Rusije – ukidanje svih američkih sankcija kako bi dve zemlje mogle da sarađuju u energetskoj politici.

Vitkof neće učestvovati u današnjim razgovorima, ali će u okviru paralelne diplomatske inicijative iz Vašingtona, ove nedelje u Rusiji razgovarati sa Putinom, saopštila je Bela kuća.

Portparol britanskog premijera Sira Kira Starmera izjavio je uoči današnjih razgovora: „Lopta je na ruskom terenu… Jasno podržavamo pokušaje predsednika Trampa da donese mir i pozive Ukrajine da Rusija prihvati potpuno primirje.“

Sastanak u Londonu nastavak je slične sednice održane prošle nedelje u Parizu, gde su američki, ukrajinski i evropski zvaničnici razgovarali o načinima postizanja mira.

Cilj prošle nedelje bio je da Amerikanci, Evropljani i Ukrajinci formulišu zajednički stav pokušajem da približe Vašington evropskoj i ukrajinskoj poziciji, rekle su evropske diplomate. Ali neki američki predlozi bili su neprihvatljivi za evropske zemlje i Kijev, rekli su brojni izvori, ostavljajući strane podeljenima.

Američki okvir koji su Rubio i Vitkof predstavili u Parizu dočekan je s ohrabrenjem, rekao je državni sekretar prošle nedelje.

Međutim, plan je u suprotnosti sa mnogim ciljevima koje je Velika Britanija ranije istakla. Na primer, Kir Starmer je Zelenskom još na Dan zaljubljenih ove godine rekao da je posvećen "nepovratnom putu Ukrajine ka članstvu u NATO".

Osim toga, 17. februara premijer je rekao da će rasporediti britanske trupe kako bi podržao "trajan mirovni sporazum u Ukrajini".

- Ali mora postojati podrška SAD-a, jer je američka bezbednosna garancija jedini efikasan način da se Rusija odvrati od ponovnog napada na Ukrajinu - rekao je Starmer.

Putin je izjavio da je zadovoljan predlogom da se Ukrajini zabrani članstvo u NATO. Međutim, predsednik bi morao da se odrekne svog cilja "demilitarizacije Ukrajine".

Osim toga, plan ne bi sprečio Ukrajinu da jača svoje oružane snage niti bi sprečio evropske zemlje da nastave sa isporukom oružja toj državi. Rusija je juče uputila rezerve. Dmitrij Peskov, Putinov portparol, rekao je da "verovatno ne vredi postavljati čvrste vremenske rokove i pokušavati da se dođe do rešenja, održivog rešenja, u kratkom roku.“

Ukrajinski zvaničnici rekli su da ne očekuju konačnu ponudu "uzmi ili ostavi" u Londonu. Prema ukrajinskom ustavu, zemlji nije dozvoljeno da se odrekne teritorije, bilo od strane parlamenta ili vlade.

To može učiniti samo narod na referendumu – iako je trenutno uvođenje vanrednog stanja zabranilo održavanje referenduma zbog ratnih okolnosti. Izvori iz Ministarstva spoljnih poslova rekli su da ne veruju da će u Londonu biti postignut dogovor.

Evropske sile su prošle nedelje izložile SAD ono što smatraju nespornim elementima mogućeg mirovnog sporazuma Ukrajine i Rusije, rekao je u utorak francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro, umanjujući šanse za dogovor ove nedelje.

- Nada je da će u Londonu doći do nekog oblika dogovora koji bi mogao da pokrene ozbiljan pregovarački proces. Na kraju, Ukrajina će morati nešto da ostavi na stolu - rekao je jedan evropski diplomata.

Od kada je stupio na dužnost u januaru, Tramp je preokrenuo američku spoljnu politiku, pritiskajući Ukrajinu da pristane na primirje, dok je ublažio mnoge mere koje je Bajdenova administracija uvela kako bi kaznila Rusiju zbog invazije na Ukrajinu.

Tramp je više puta izjavljivao da želi da posreduje u prekidu vatre u Ukrajini do maja, tvrdeći da SAD moraju okončati sukob koji je odneo desetine hiljada života i nosi rizik od direktne konfrontacije između SAD-a i nuklearno naoružane Rusije.

Evropa je sve zabrinutija zbog Trampove administracije i njenog zbližavanja sa Moskvom, nakon neuspeha dosadašnjih pokušaja da se obezbedi prekid vatre u ratu. Ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. predstavljala je značajnu prekretnicu u eskalaciji sukoba koji je započeo pre osam godina aneksijom Krima.

Putin je pokušao da opravda invaziju tvrdeći da dve zemlje imaju dugu zajedničku istoriju, i izrazio zabrinutost da je Ukrajina pala pod zapadni uticaj. Stanovništvo koje govori ukrajinski u zapadnim delovima zemlje tradicionalno je podržavalo veću integraciju sa Evropom, dok su većinom rusofoni stanovnici na istoku želeli bliže veze sa Rusijom.

Rusija je pokušaje Ukrajine da izgradi svoj suvereni put – kroz članstvo u EU i NATO – doživela kao čin agresije.

Putin je više puta rekao da bi Rusija bila spremna da završi rat ako Ukrajina odustane od svojih ambicija da postane članica NATO-a.