Црквени календар за мај 2025. годину ОВО СУ ПРАЗНИЦИ КОЈИ ДОНОСЕ БЛАГОСЛОВ Ево који су обичаји везани за њих

Црквени календар за мај 2025. године.

Ђурђевдан

Ђурђевдан, који се слави 6. маја, један је од највећих празника у православном календару, посвећен Светом Георгију – заштитнику пролећа, војске и сточара.

Празник је познат по богатим обичајима, међу којима су плетење венаца од биља, умивање у води са цвећем и извођењем стоке на испашу – све у знак здравља и напретка. У многим крајевима Ђурђевдан се прославља уз песму, игру и свечану трпезу, а верује се да тог дана природа потпуно оживљава.

Марковдан

Марковдан се обележава 8. маја и посвећен је Светом апостолу и јеванђелисти Марку, једном од аутора четворојеванђеља.

У народу се овај дан поштује као празник заштитника од временских непогода, посебно града, па се у многим крајевима тог дана не раде тешки послови. Верује се да ако је Марковдан сунчан и топао, лето ће бити родно.

Свети Василије Острошки Чудотворац

Свети Василије Острошки слави се 12. маја и један је од најважнијих светаца у православном календару, посебно у Србији и Црној Гори, али и широм Балкана.

Свети Василије је био монах и игуман манастира Острог, познат по својим чудима, исцелењима и духовној мудрости. Најпознатији је по томе што је и након смрти наставио да чини чуда, а његов гроб у манастиру Острог постао је једно од најпосећенијих светилишта на Балкану, где се окупљају верници како би затражили помоћ и благослов.

Свети пророк Јеремија

Свети пророк Јеремија слави се 14. маја. Јеремија је био један од великих пророка Старог завета, познат по својој оданости Богу и храбрости у преношењу Божјих порука, упркос великим тешкоћама и прогонствима.

Његово пророковање често је било тужно, јер је предсказивао уништење Јерусалима, али је уједно носио поруку наде и покајања, позивајући народ на верност Богу и истинску духовну обнову. Његов лик се поштује као симбол неустрашивости, преданости и наде, а празник посвећен њему подсећа верне на важност вере, покајања и духовног раста.

Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов

Свети апостол и јеванђелиста Јован Богослов слави се 21. маја. Јован је био један од дванаест апостола и најмлађи ученик Исуса Христа, познат по свом блиском односу са Господом.

Његово најпознатије дело, Јеванђеље по Јовану, једно је од четири јеванђеља у Новом завету и садржи дубоке духовне истине о природи Исуса Христа као Божијег Сина. Осим што је био аутор јеванђеља, Јован је написао и три посланице и Откровење (Апокалипсу), књигу која говори о последњим временима. Његов живот је био испуњен учењем, проповедањем и писањем, а због свог веровања у Исуса Христа, Јован је постао симбол љубави, вере и светлости.

Пренос моштију Светог оца Николаја

Слава Пренос моштију Светог оца Николаја слави се 22. маја и посвећена је догађају када су мошти овог великог свеца пренете из његове родне Likedije у град Бар у Италији, где су остале до данас.

Свети Никола, један од најпознатијих светитеља, познат је по свом доброчинству, љубави према деци и помагању онима у невољи. Овај празник подсећа верне на духовне врлине и дивне особине које је Свети Никола гајио током свог живота, а његов култ је веома присутан и поштован широм света. Пренос моштију Светог оца Николаја указује на снагу његових светих моштију, које и данас чине чуда и исцељују многе верне.

Свети равноапостолни Кирило и Методије

Свети равноапостолни Кирило и Методије, слава која се слави 24. маја, посвећена је браћи из Солуна која су поставила темеље славенске писмености и културе.

Кирило и Методије, названи "апостолима Словена", препознатљиви су по томе што су створили глагољицу, прво словенско писмо, како би народима које су прихватили хришћанство омогућили да читају Свето писмо и богослужбене књиге на свом језику.

Спасовдан

Спасовдан, који се ове године слави 29. маја, посвећен је Спаситељу Христу и представља дан када је Он узнео своје тело на небо, како би заувек седео са десне стране Бога Оца.

Овај празник је познат и као дан када се слави Христово узнесење, а у православној традицији он симболизује наду у спасење и вечни живот. У многим крајевима Србије, Спасовдан је и дан када се традиционално обележава заштита села и људи, јер се верује да је овај дан повољан за молитве за здравље и заштиту, како појединца, тако и заједнице. Спасовдан је и слава Београда.

Еспресо