УМРО JE ПАПА ФРАЊА! Јутрос у 7.35 часова престало је да куца срце врховног поглавара Римокатоличке цркве
Папа Фрања, врховни поглавар Римокатоличке цркве, 226. бискуп Рима и шеф државе и суверен Ватикана, преминуо је у 88. години. Папа је преминуо на други дан Ускрса, јутрос у 7.35 часова.
Папино световно име било је Хорхе Марио Бергољо. Рођен је 17. децембра 1936. године у Буенос Ајресу, престоници Аргентине.
Папа Фрања је био први језуита и први Латиноамериканац, као и први припадник неког црквеног реда од Гргура XVI (1831–1846) и први неевропљанин након Гргура III (731–741) на овом положају.
Син имиграната, са хемијског техничара прешао на теологију
Хорхе Марио Бергољо је био син италијанских имиграната у Аргентину. Након што је средњошколске студије завршио како би постао хемијски техничар, кратко је радио у индустрији прераде хране, али је осетио позив за цркву, пише Енциклопедија Британница.
Када је имао око 21 године, претрпео је тешку упалу плућа која је довела до уклањања дела његовог десног плућа. Ушао је у језуитски новицијат 1958. године, а потом се посветио академском усавршавању, студирајући хуманистичке науке у Сантјагу, Чиле, и стекао лиценцијат (еквивалент магистарској дипломи) из филозофије у провинцији Буенос Аирес.
Након дипломирања предавао је књижевност и психологију у средњој школи, док је истовремено уписивао студије теологије. За свештеника је заређен 1969. године, а своје коначне заклетве у језуитима положио је 1973. године, након чега је био супериор (поглавар) језуитске провинције Аргентине (1973–79).
Године "Прљавог рата"
Бергољо је на челу аргентинских језуита био у време војног пуча 1976. године, који је предводио генерал Хорхе Рафаел Видела. Током такозваног "Прљавог рата" (1976–83), кампање вођене од стране војне диктатуре против левих снага и других перцепираних субверзиваца, између 10.000 и 30.000 људи је "нестало" (отети су, мучени и обично убијени) од стране војске и полиције.
Бергољо је касније тврдио да је сакрио неколико људи од власти, чак им је помогао да побегну из земље.
У 1976. години нестала су двојица језуита који су радили у сиромашним насељима; нађени су живи, али дрогирани, у пољу пет месеци касније.
Годинама након "Прљавог рата", Бергољо је био предмет контоверзи због своје улоге у киднаповању и ослобађању свештеника. Неки су га критиковали због тога што није заштитио свештенике, па су га чак оптуживали да је издао те људе режиму. Други су прихватили Бергољев исказ да је потајно интервенисао са режимом како би обезбедио њихово ослобађање. Тужба против Бергоља због саучесништва у нестанку свештеника на крају је одбачена.
Telegraf.rs