ВЕСЕЉА СУ СУТРА СТРОГО ЗАБРАЊЕНА Ево шта девојке треба обавезно да ураде УОЧИ ВЕЛИКОГ ЧЕТВРТКА Само тако ће знати ЗА КОГА СЕ УДАЈУ
Сутра је дан када је једно строго, али заиста строго, забрањено: заборавити на суштину.
Јер Велики четвртак није само још један у низу верских датума, већ кључна раскрсница духовности, покајања и наде. Тог дана, како нас учи Православна црква, опроштај долази до оних који га најискреније траже, а грех се пере не буком, већ тишином покајања.
Велики четвртак је дан који нас подсећа на последње заједничко вечање Исуса Христа са апостолима - Тајну вечеру. Према Јеванђељу, тада је Христос благословио хлеб и вино, рекавши: "Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова. Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога Завета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања греха".
Управо на основу ових речи, на овај дан је установљена света тајна причешћа. Литургија Светог Василија Великог служи се у храмовима, а верује се да чак и највећим грешницима може бити опроштено ако се на овај дан причесте - наравно, уз искрено покајање и претходни пост на води, најмање пет дана.
На литургији - тишина и клепало уместо звона
На Велики четвртак, после завршетка литургије, црквена звона утихну. Уместо њих, користи се клепало - дрвена даска која симболизује жалост због предстојећег Христовог страдања. Верници се тада причешћују хлебом (тело Христово) и вином (крв Христова), а дозвољено је и прво разрешење поста: оброк на уљу и чаша вина.
Васкршња јаја и руски кулич
У неким православним традицијама, на овај дан понегде почиње и бојење васкршњих јаја, док Руси месу свој пасхални колач - кулич, раскошан слатки хлеб украшен глазуром и симболима Васкрса.
Велики четвртак је дубоко укорењен и у народним обичајима. У неким крајевима Србије, овај дан је био посвећен орачима - сељаци су водили стоку до њиве, али се није радило. Окупљање је било симболично, без весеља.
У Шајкашима и околним местима, девојке су овај дан доживљавале као праву ноћ гатања. Под јастук су стављале огледало, чешаљ и пешкир, говорећи: "Који је мој суђеник, нека дође ноћас да се очешљам његовим чешљем, огледам у његовом огледалу, обришем његовим пешкиром".
Грех се не пере речима већ делима
Велики четвртак није обичан празник. То је дан када подсећамо себе да се вера не мери само постом и покајањем, већ и спремношћу да опростимо, да се помиримо, да се сетимо Тајне вечере и речи које су се тада први пут изговориле - речи које су промениле ток човечанства.
Сањани младић, веровало се, био је знак будућег мужа.
Такође, уочи празника сејале су босиљак у баштама: ако би се ујутру појавили отисци копита - удаја ван села; људско стопало или шапа - удаја у селу.
Предање о девојкама под зовом
Један од упечатљивијих обичаја везан је за манастир Троношу код Лознице, где сељаци и данас доносе велику свећу - прављену од чистог воска, тешку и по неколико десетина килограма. Ова свећа гори током читаве године, све до следећег Великог четвртка.
У Шајкашу, девојке су пре заласка сунца дрмале родно дрво, најчешће зову, и потом ослушкивале прво име које чују. Ако је било мушко, веровало се да ће се удати те године.
Мироварење - света уметност справљања светог мира
На Велики четвртак се у православним црквама обавља мироварење - припрема светог мира, које траје три дана. Варење почиње у понедељак и траје до среде, уз непрестано читање Јеванђеља. Мешају се освећена вода, вино, маслиново уље, разне смоле, биљке и ароматичне супстанце. Српска православна црква користи око 30 састојака, док Цариградска патријаршија користи и до 60.
Миро се шаље у епархије у земљи и иностранству, а само аутокефалне (самосталне) цркве имају право на његово справљање - што је и један од симбола њихове црквене независности, пише портал Она.
