VESELJA SU SUTRA STROGO ZABRANJENA Evo šta devojke treba obavezno da urade UOČI VELIKOG ČETVRTKA Samo tako će znati ZA KOGA SE UDAJU
Sutra je dan kada je jedno strogo, ali zaista strogo, zabranjeno: zaboraviti na suštinu.
Jer Veliki četvrtak nije samo još jedan u nizu verskih datuma, već ključna raskrsnica duhovnosti, pokajanja i nade. Tog dana, kako nas uči Pravoslavna crkva, oproštaj dolazi do onih koji ga najiskrenije traže, a greh se pere ne bukom, već tišinom pokajanja.
Veliki četvrtak je dan koji nas podseća na poslednje zajedničko večanje Isusa Hrista sa apostolima - Tajnu večeru. Prema Jevanđelju, tada je Hristos blagoslovio hleb i vino, rekavši: "Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova. Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha".
Upravo na osnovu ovih reči, na ovaj dan je ustanovljena sveta tajna pričešća. Liturgija Svetog Vasilija Velikog služi se u hramovima, a veruje se da čak i najvećim grešnicima može biti oprošteno ako se na ovaj dan pričeste - naravno, uz iskreno pokajanje i prethodni post na vodi, najmanje pet dana.
Na liturgiji - tišina i klepalo umesto zvona
Na Veliki četvrtak, posle završetka liturgije, crkvena zvona utihnu. Umesto njih, koristi se klepalo - drvena daska koja simbolizuje žalost zbog predstojećeg Hristovog stradanja. Vernici se tada pričešćuju hlebom (telo Hristovo) i vinom (krv Hristova), a dozvoljeno je i prvo razrešenje posta: obrok na ulju i čaša vina.
Vaskršnja jaja i ruski kulič
U nekim pravoslavnim tradicijama, na ovaj dan ponegde počinje i bojenje vaskršnjih jaja, dok Rusi mesu svoj pashalni kolač - kulič, raskošan slatki hleb ukrašen glazurom i simbolima Vaskrsa.
Veliki četvrtak je duboko ukorenjen i u narodnim običajima. U nekim krajevima Srbije, ovaj dan je bio posvećen oračima - seljaci su vodili stoku do njive, ali se nije radilo. Okupljanje je bilo simbolično, bez veselja.
U Šajkašima i okolnim mestima, devojke su ovaj dan doživljavale kao pravu noć gatanja. Pod jastuk su stavljale ogledalo, češalj i peškir, govoreći: "Koji je moj suđenik, neka dođe noćas da se očešljam njegovim češljem, ogledam u njegovom ogledalu, obrišem njegovim peškirom".
Greh se ne pere rečima već delima
Veliki četvrtak nije običan praznik. To je dan kada podsećamo sebe da se vera ne meri samo postom i pokajanjem, već i spremnošću da oprostimo, da se pomirimo, da se setimo Tajne večere i reči koje su se tada prvi put izgovorile - reči koje su promenile tok čovečanstva.
Sanjani mladić, verovalo se, bio je znak budućeg muža.
Takođe, uoči praznika sejale su bosiljak u baštama: ako bi se ujutru pojavili otisci kopita - udaja van sela; ljudsko stopalo ili šapa - udaja u selu.
Predanje o devojkama pod zovom
Jedan od upečatljivijih običaja vezan je za manastir Tronošu kod Loznice, gde seljaci i danas donose veliku sveću - pravljenu od čistog voska, tešku i po nekoliko desetina kilograma. Ova sveća gori tokom čitave godine, sve do sledećeg Velikog četvrtka.
U Šajkašu, devojke su pre zalaska sunca drmale rodno drvo, najčešće zovu, i potom osluškivale prvo ime koje čuju. Ako je bilo muško, verovalo se da će se udati te godine.
Mirovarenje - sveta umetnost spravljanja svetog mira
Na Veliki četvrtak se u pravoslavnim crkvama obavlja mirovarenje - priprema svetog mira, koje traje tri dana. Varenje počinje u ponedeljak i traje do srede, uz neprestano čitanje Jevanđelja. Mešaju se osvećena voda, vino, maslinovo ulje, razne smole, biljke i aromatične supstance. Srpska pravoslavna crkva koristi oko 30 sastojaka, dok Carigradska patrijaršija koristi i do 60.
Miro se šalje u eparhije u zemlji i inostranstvu, a samo autokefalne (samostalne) crkve imaju pravo na njegovo spravljanje - što je i jedan od simbola njihove crkvene nezavisnosti, piše portal Ona.
