И МРШАВИ СУ У РИЗИКУ Доктор објашњава: ХОЛЕСТЕРОЛ НЕ ЗАВИСИ ОД ТЕЖИНЕ И ГРАЂЕ Ево када треба проверити крвну слику
Висок ЛДЛ холестерол, познат и као „лош” холестерол, често се јавља и код особа које немају вишак килограма, а разлог за то је наследна болест повишеног холестерола. Због тога лекари апелују да је потребно проверити ниво холестерола и код деце.
Особе које су дужи временски период изложене повишеним вредностима ЛДЛ холестерола имају већи ризик од развоја инфаркта миокарда (срчани удар) и шлога (мождани удар). Статистика је неумољива – због кардиоваскуларних болести у Србији сваког дана живот изгуби 132 особе. Ипак, охрабрује податак да чак 80 одсто ових догађаја може да буде спречено, пре свега бољом контролом ЛДЛ холестерола, фактора ризика који се најлакше може изменити.
Људи се рађају са ниским нивоом ЛДЛ холестерола, али неправилна исхрана, физичка неактивност и гојазност могу довести до повећаних вредности липида у крви. Висок холестерол не зависи од типа телесне грађе, док телесна тежина није поуздан показатељ да ли неко пати од повишеног холестерола. Многи мршави људи претпостављају да нису у опасности, што их често доводи до занемаривања здравијих животних навика.
Управо мршави људи са повишеним ЛДЛ холестеролом често имају генетски изазване повишене вредности, односно њихов организам прекомерно производи холестерол. Статистике показују да један од 200 људи може имати овај генетски поремећај, тзв. породичну хиперхолестеролемију.
Када треба проверити ниво холестерола?
– Један од кључних изазова у ендокринологији је препознавање повишених вредности ЛДЛ холестерола, посебно код оних који немају очигледне симптоме. Многи пацијенти нису свесни свог стања, а проблем се често открије тек када већ постоји озбиљан кардиоваскуларни догађај. Управо из тог разлога је редован скрининг за ЛДЛ холестерол, почев од 35. године код мушкараца и 45. године код жена, од есенцијалне важности. Генетски фактори, као што је породична хиперхолестеролемија, могу довести до веома високих вредности холестерола већ у раном узрасту – објаснила је проф. др Катарина Лалић, ендокринолог Клиничког центра Србије.
Према њеним речима, пацијенти са овом болешћу, иако често немају симптоме, имају изузетно висок ризик од инфаркта и других озбиљних кардиоваскуларних проблема.
– Ако постоји породична историја раних кардиоваскуларних догађаја, обавезно је извршити скрининг код деце и блиских сродника. Иако су исхрана и физичка активност важне, код особа са генетским поремећајем, као што је породична хиперхолестеролемија, неопходна је медикаментозна терапија. Статини су кључни у лечењу, а нова генерација лекова који се примењују чак и једном у шест месеци представља значајан напредак у смањењу ЛДЛ холестерола и кардиоваскуларног ризика – рекла је др Лалић.
Висок холестерол нема симптоме
Клиничке манифестације атеросклерозе зависе од степена и брзине настанка сужења крвних судова. Симптоми зависе од тога који крвни суд је зачепљен – ако се атеросклероза развије у каротидним артеријама које снабдевају мозак, може доћи до можданог удара, док у случају коронарних артерија које снабдевају срце може доћи до инфаркта.
– Као кардиолог, свакодневно виђам последице повишеног ЛДЛ холестерола који годинама остаје непрепознат. Овај „лош холестерол” је главни узрок атеросклерозе, процеса који доводи до сужења крвних судова и озбиљних компликација попут инфаркта и шлога. Проблем је што повишене вредности најчешће не дају никакве симптоме, па холестерол често откривамо тек након првог кардиоваскуларног инцидента. Зато је кључно да се редовно контролише ниво холестерола, посебно након 40. године. Међутим, једнако је важно да прилагодимо референтне вредности у лабораторијама – нагласио је проф. др Петар Оташевић, кардиолог Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње”.
Које су нормалне вредности холестерола?
– За здраву особу, ЛДЛ холестерол до 3 mmol/l може бити прихватљив, али за некога ко је имао инфаркт, стент или бајпас, циљна вредност мора бити испод 1,4 mmol/l. Пацијенти су често у заблуди јер лабораторијски налази приказују нормалне вредности које важе само за здраву популацију. Данас имамо ефикасне терапије, укључујући и лекове који се примењују само два пута годишње и снижавају ЛДЛ холестерол за више од 50 одсто. Исхрана и физичка активност помажу, али у већини случајева нису довољни. Ако желимо да спречимо инфаркт и мождани удар, морамо повећати свест о значају превентивних прегледа, прецизнијим референтним вредностима и правовременом увођењу терапије – истакао је др Оташевић.
Савремене терапије нису доступне свима
Да би се унапредило јавно здравље у области кардиоваскуларних болести, које одузимају највише живота последњих деценија, потребно је удруженим напорима државе, здравствених радника и удружења пацијената обезбедити добру стратегију за контролу и превенцију.
Иван Тојагић из Удружења „Моја друга шанса” истакао је да се савремене терапије које снижавају ЛДЛ холестерол све више развијају, али да нису доступне свим пацијентима којима су потребне у Србији.
– Данас имамо нове, безбедне и ефикасне опције лечења. Наш циљ је да сваки пацијент у Србији има приступ најсавременијим медицинским решењима, без обзира на препреке. Замислите да сваког дана изгубимо један авион људи – то више не сме да буде наша свакодневица. Ако на време реагујемо, можемо спасити хиљаде живота – поручио је Тојагић.
