I MRŠAVI SU U RIZIKU Doktor objašnjava: HOLESTEROL NE ZAVISI OD TEŽINE I GRAĐE Evo kada treba proveriti krvnu sliku
Visok LDL holesterol, poznat i kao „loš” holesterol, često se javlja i kod osoba koje nemaju višak kilograma, a razlog za to je nasledna bolest povišenog holesterola. Zbog toga lekari apeluju da je potrebno proveriti nivo holesterola i kod dece.
Osobe koje su duži vremenski period izložene povišenim vrednostima LDL holesterola imaju veći rizik od razvoja infarkta miokarda (srčani udar) i šloga (moždani udar). Statistika je neumoljiva – zbog kardiovaskularnih bolesti u Srbiji svakog dana život izgubi 132 osobe. Ipak, ohrabruje podatak da čak 80 odsto ovih događaja može da bude sprečeno, pre svega boljom kontrolom LDL holesterola, faktora rizika koji se najlakše može izmeniti.
Ljudi se rađaju sa niskim nivoom LDL holesterola, ali nepravilna ishrana, fizička neaktivnost i gojaznost mogu dovesti do povećanih vrednosti lipida u krvi. Visok holesterol ne zavisi od tipa telesne građe, dok telesna težina nije pouzdan pokazatelj da li neko pati od povišenog holesterola. Mnogi mršavi ljudi pretpostavljaju da nisu u opasnosti, što ih često dovodi do zanemarivanja zdravijih životnih navika.
Upravo mršavi ljudi sa povišenim LDL holesterolom često imaju genetski izazvane povišene vrednosti, odnosno njihov organizam prekomerno proizvodi holesterol. Statistike pokazuju da jedan od 200 ljudi može imati ovaj genetski poremećaj, tzv. porodičnu hiperholesterolemiju.
Kada treba proveriti nivo holesterola?
– Jedan od ključnih izazova u endokrinologiji je prepoznavanje povišenih vrednosti LDL holesterola, posebno kod onih koji nemaju očigledne simptome. Mnogi pacijenti nisu svesni svog stanja, a problem se često otkrije tek kada već postoji ozbiljan kardiovaskularni događaj. Upravo iz tog razloga je redovan skrining za LDL holesterol, počev od 35. godine kod muškaraca i 45. godine kod žena, od esencijalne važnosti. Genetski faktori, kao što je porodična hiperholesterolemija, mogu dovesti do veoma visokih vrednosti holesterola već u ranom uzrastu – objasnila je prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog Kliničkog centra Srbije.
Prema njenim rečima, pacijenti sa ovom bolešću, iako često nemaju simptome, imaju izuzetno visok rizik od infarkta i drugih ozbiljnih kardiovaskularnih problema.
– Ako postoji porodična istorija ranih kardiovaskularnih događaja, obavezno je izvršiti skrining kod dece i bliskih srodnika. Iako su ishrana i fizička aktivnost važne, kod osoba sa genetskim poremećajem, kao što je porodična hiperholesterolemija, neophodna je medikamentozna terapija. Statini su ključni u lečenju, a nova generacija lekova koji se primenjuju čak i jednom u šest meseci predstavlja značajan napredak u smanjenju LDL holesterola i kardiovaskularnog rizika – rekla je dr Lalić.
Visok holesterol nema simptome
Kliničke manifestacije ateroskleroze zavise od stepena i brzine nastanka suženja krvnih sudova. Simptomi zavise od toga koji krvni sud je začepljen – ako se ateroskleroza razvije u karotidnim arterijama koje snabdevaju mozak, može doći do moždanog udara, dok u slučaju koronarnih arterija koje snabdevaju srce može doći do infarkta.
– Kao kardiolog, svakodnevno viđam posledice povišenog LDL holesterola koji godinama ostaje neprepoznat. Ovaj „loš holesterol” je glavni uzrok ateroskleroze, procesa koji dovodi do suženja krvnih sudova i ozbiljnih komplikacija poput infarkta i šloga. Problem je što povišene vrednosti najčešće ne daju nikakve simptome, pa holesterol često otkrivamo tek nakon prvog kardiovaskularnog incidenta. Zato je ključno da se redovno kontroliše nivo holesterola, posebno nakon 40. godine. Međutim, jednako je važno da prilagodimo referentne vrednosti u laboratorijama – naglasio je prof. dr Petar Otašević, kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”.
Koje su normalne vrednosti holesterola?
– Za zdravu osobu, LDL holesterol do 3 mmol/l može biti prihvatljiv, ali za nekoga ko je imao infarkt, stent ili bajpas, ciljna vrednost mora biti ispod 1,4 mmol/l. Pacijenti su često u zabludi jer laboratorijski nalazi prikazuju normalne vrednosti koje važe samo za zdravu populaciju. Danas imamo efikasne terapije, uključujući i lekove koji se primenjuju samo dva puta godišnje i snižavaju LDL holesterol za više od 50 odsto. Ishrana i fizička aktivnost pomažu, ali u većini slučajeva nisu dovoljni. Ako želimo da sprečimo infarkt i moždani udar, moramo povećati svest o značaju preventivnih pregleda, preciznijim referentnim vrednostima i pravovremenom uvođenju terapije – istakao je dr Otašević.
Savremene terapije nisu dostupne svima
Da bi se unapredilo javno zdravlje u oblasti kardiovaskularnih bolesti, koje oduzimaju najviše života poslednjih decenija, potrebno je udruženim naporima države, zdravstvenih radnika i udruženja pacijenata obezbediti dobru strategiju za kontrolu i prevenciju.
Ivan Tojagić iz Udruženja „Moja druga šansa” istakao je da se savremene terapije koje snižavaju LDL holesterol sve više razvijaju, ali da nisu dostupne svim pacijentima kojima su potrebne u Srbiji.
– Danas imamo nove, bezbedne i efikasne opcije lečenja. Naš cilj je da svaki pacijent u Srbiji ima pristup najsavremenijim medicinskim rešenjima, bez obzira na prepreke. Zamislite da svakog dana izgubimo jedan avion ljudi – to više ne sme da bude naša svakodnevica. Ako na vreme reagujemo, možemo spasiti hiljade života – poručio je Tojagić.
