СОЦИЈАЛИСТИЧКИ САН НА АМЕРИЧКОМ ДРУМУ Ево приче о успону и паду југа у САД

Понос Крагујевца, али и СФРЈ, на пут су испратили савезни премијер Бранко Микулић и особа од кључног значаја за овај подухват – амерички предузетник Малком Бриклин. Како наводе извори, Југославија је тог дана била на ногама, пише Телеграф.

Како је све почело

Док се име Малкома Бриклина често везује за долазак југа на америчко тржиште, заправо је други визионар први препознао потенцијал југословенског „малишана”.

Реч је о Мири Кефурту, америчком индустријалцу чешког порекла. Још почетком осамдесетих година, Кефурт је уочио потенцијал Заставиног аутомобила као приступачног и једноставног превозног средства за америчко тржиште.

Тако је већ 1982. године успоставио контакт са крагујевачком Заставом, предлажући увоз аутомобила у САД.

Како би реализовао своју идеју, основао је нову фирму „Yugo Cars Inc.”, са седиштем у Калифорнији. Уз неопходну дозволу Фијата, који је као стратешки партнер имао одлучујућу реч у вези са извозом свих Заставиних модела, Кефурт је кренуо да гради темеље будуће продаје.

Први примерци Југа, у бојама америчке заставе – црвеној, белој и плавој – приказани су јавности 1984. године на Салону аутомобила у Лос Анђелесу. Нажалост, југо у том тренутку није испуњавао стандарде америчког тржишта, те је Миро био спреман да се повуче све док се није појавио Бриклин.

Он је такође посетио сајам аутомобила у Лос Анђелесу и, како наводе извори, по виђењу југа одмах се упутио у Крагујевац на преговоре.

После сазнања да Кефурт већ поседује право на првих 5.000 јединица, он успева да ступи у контакт са њим и откупи право на „Yugo Cars Inc.” за само 50.000 долара, те да пресели операцију из Калифорније у Њу Џерси.

Пре него што је изашао на тржиште САД, југо је прошао кроз више од 500 модификација, попут додавања брисача задњег стакла и плишаних седишта, како би био привлачнији и удобнији.

Маркетингшка кампања за Yugo GV

Брендиран као Yugo GV (Great Value или одлична вредност), аутомобил произведен у социјалистичкој земљи почео је да се продаје у САД 24. августа 1985. године.

– Најјефтинији нови аутомобил у Америци – била је порука која је требало да прошири глас о аутомобилу који ће свог „власника одвести свуда, од градских улица до тешких терена и друмских путева”.

Критике и коначни крај

У својој рецензији, Лос Анђелес Тајмс је 9. августа 1986. године већ у трећем пасусу истакао да је Yugo GV назван „најгорим аутомобилом у Америци”.

Тајмс такође наводи да његови критичари кажу да је аутомобил бучан, неудобан и тром.

Вилијам Прајор, председник компаније Yugo America, рекао је тада да југо нема „стил, моду или перформансе када је реч о убрзању или управљању у кривинама”.

– Покушавамо да продамо један концепт. Он се истиче у новчаницима људи – рекао је тада.

Лос Анђелес Тајмс је такође навео да, откако је југо представљен у САД, направљено је укупно 176 измена које се већином односе на удобност и практичност. На пример, произвођач је побољшао заптивке прозора како би смањио буку ветра.

У својој првој години на америчком тржишту продато је 3.895 ових аутомобила. У седам година, колико је био присутан у САД, продат је 141.651 примерак крагујевачког „југића”.

Избијањем рата у Југославији и увођењем санкција СР Југославији, 1992. година означен је крај приче Yugo GV.