SOCIJALISTIČKI SAN NA AMERIČKOM DRUMU Evo priče o usponu i padu juga u SAD
Bio je poslednji dan jula 1985. godine kada je brod iz luke Bar isplovio put američkog grada Baltimora u saveznoj državi Merilend. U svom trupu „Erika Bolten” nosila je jugoslovenski odgovor na mali, pristupačni automobil za veliko američko tržište – Zastavin jugo.
Ponos Kragujevca, ali i SFRJ, na put su ispratili savezni premijer Branko Mikulić i osoba od ključnog značaja za ovaj poduhvat – američki preduzetnik Malkom Briklin. Kako navode izvori, Jugoslavija je tog dana bila na nogama, piše Telegraf.
Kako je sve počelo
Dok se ime Malkoma Briklina često vezuje za dolazak juga na američko tržište, zapravo je drugi vizionar prvi prepoznao potencijal jugoslovenskog „mališana”.
Reč je o Miri Kefurtu, američkom industrijalcu češkog porekla. Još početkom osamdesetih godina, Kefurt je uočio potencijal Zastavinog automobila kao pristupačnog i jednostavnog prevoznog sredstva za američko tržište.
Tako je već 1982. godine uspostavio kontakt sa kragujevačkom Zastavom, predlažući uvoz automobila u SAD.
Kako bi realizovao svoju ideju, osnovao je novu firmu „Yugo Cars Inc.”, sa sedištem u Kaliforniji. Uz neophodnu dozvolu Fijata, koji je kao strateški partner imao odlučujuću reč u vezi sa izvozom svih Zastavinih modela, Kefurt je krenuo da gradi temelje buduće prodaje.
Prvi primerci Juga, u bojama američke zastave – crvenoj, beloj i plavoj – prikazani su javnosti 1984. godine na Salonu automobila u Los Anđelesu. Nažalost, jugo u tom trenutku nije ispunjavao standarde američkog tržišta, te je Miro bio spreman da se povuče sve dok se nije pojavio Briklin.
On je takođe posetio sajam automobila u Los Anđelesu i, kako navode izvori, po viđenju juga odmah se uputio u Kragujevac na pregovore.
Posle saznanja da Kefurt već poseduje pravo na prvih 5.000 jedinica, on uspeva da stupi u kontakt sa njim i otkupi pravo na „Yugo Cars Inc.” za samo 50.000 dolara, te da preseli operaciju iz Kalifornije u Nju Džersi.
Pre nego što je izašao na tržište SAD, jugo je prošao kroz više od 500 modifikacija, poput dodavanja brisača zadnjeg stakla i plišanih sedišta, kako bi bio privlačniji i udobniji.
Marketingška kampanja za Yugo GV
Brendiran kao Yugo GV (Great Value ili odlična vrednost), automobil proizveden u socijalističkoj zemlji počeo je da se prodaje u SAD 24. avgusta 1985. godine.
– Najjeftiniji novi automobil u Americi – bila je poruka koja je trebalo da proširi glas o automobilu koji će svog „vlasnika odvesti svuda, od gradskih ulica do teških terena i drumskih puteva”.
Kritike i konačni kraj
U svojoj recenziji, Los Anđeles Tajms je 9. avgusta 1986. godine već u trećem pasusu istakao da je Yugo GV nazvan „najgorim automobilom u Americi”.
Tajms takođe navodi da njegovi kritičari kažu da je automobil bučan, neudoban i trom.
Vilijam Prajor, predsednik kompanije Yugo America, rekao je tada da jugo nema „stil, modu ili performanse kada je reč o ubrzanju ili upravljanju u krivinama”.
– Pokušavamo da prodamo jedan koncept. On se ističe u novčanicima ljudi – rekao je tada.
Los Anđeles Tajms je takođe naveo da, otkako je jugo predstavljen u SAD, napravljeno je ukupno 176 izmena koje se većinom odnose na udobnost i praktičnost. Na primer, proizvođač je poboljšao zaptivke prozora kako bi smanjio buku vetra.
U svojoj prvoj godini na američkom tržištu prodato je 3.895 ovih automobila. U sedam godina, koliko je bio prisutan u SAD, prodat je 141.651 primerak kragujevačkog „jugića”.
Izbijanjem rata u Jugoslaviji i uvođenjem sankcija SR Jugoslaviji, 1992. godina označen je kraj priče Yugo GV.
