НЕМА ХЕМИЈЕ, СИНТЕТИКЕ, ОТРОВА Шта све мора да испуни храна да би добила органски сертификат?

Тренд органске производње је препознат на западу, а заживео је и у нашем региону. Имајући у виду важност правилне исхране и чињеницу да се већина штетних материја у организам уноси путем хране, не чуди све већа тежња људи да једу храну са органским сертификатом.

По чему се разликују органска и неорганска храна?

Биљна органска храна је произведена без хемијских ђубрива и пестицида, док неоргански метод производње користи синтетичке материје за производњу готових прехрамбених производа.

Осим што се у процесу производње не користи синтетика, органска храна није генетски модификована и не садржи никакве хемијске адитиве за храну или раствараче. 

Како би храна носила ознаку органске, контролне организације захтевају посебну сертификацију за произвођаче. Стога се органска храна разликује од приватног баштованства или природне хране. 

Епитет органска се односи и на саму храну и на процес производње хране, који је одређен специфичним захтевима и стандардима које произвођачи морају да испоштују.  

Храна која није органска током процеса производње користи синтетичке материје, а оне обично укључују хемијска ђубрива и пестициде. 

Поред тога, произвођачи, такође, могу модификовати неорганске прехрамбене артикле на молекуларном или генетском нивоу. Ово омогућава произвођачима да укрштају усеве како би произвели отпорније сојеве са већим количинама.

Постоји неколико уобичајених предности повезаних са органском храном. Прво, процес органске пољопривреде је добар за целокупно окружење. 

Синтетички пестициди који се обично користе у процесу производње хране могу наштетити локалним животињама и онечишћавају земљиште. Поред тога, органске фарме обично производе мање отпада и троше мање енергије. 

Потрошачи, такође, имају користи од органске хране ограничавањем изложености потенцијално штетним синтетичким производима. Надаље, органска храна садржи више хранљивих састојака од хране која није органска.