NEMA HEMIJE, SINTETIKE, OTROVA Šta sve mora da ispuni hrana da bi dobila organski sertifikat?

Trend organske proizvodnje je prepoznat na zapadu, a zaživeo je i u našem regionu. Imajući u vidu važnost pravilne ishrane i činjenicu da se većina štetnih materija u organizam unosi putem hrane, ne čudi sve veća težnja ljudi da jedu hranu sa organskim sertifikatom.

Po čemu se razlikuju organska i neorganska hrana?

Biljna organska hrana je proizvedena bez hemijskih đubriva i pesticida, dok neorganski metod proizvodnje koristi sintetičke materije za proizvodnju gotovih prehrambenih proizvoda.

Osim što se u procesu proizvodnje ne koristi sintetika, organska hrana nije genetski modifikovana i ne sadrži nikakve hemijske aditive za hranu ili rastvarače. 

Kako bi hrana nosila oznaku organske, kontrolne organizacije zahtevaju posebnu sertifikaciju za proizvođače. Stoga se organska hrana razlikuje od privatnog baštovanstva ili prirodne hrane. 

Epitet organska se odnosi i na samu hranu i na proces proizvodnje hrane, koji je određen specifičnim zahtevima i standardima koje proizvođači moraju da ispoštuju.  

Hrana koja nije organska tokom procesa proizvodnje koristi sintetičke materije, a one obično uključuju hemijska đubriva i pesticide. 

Pored toga, proizvođači, takođe, mogu modifikovati neorganske prehrambene artikle na molekularnom ili genetskom nivou. Ovo omogućava proizvođačima da ukrštaju useve kako bi proizveli otpornije sojeve sa većim količinama.

Postoji nekoliko uobičajenih prednosti povezanih sa organskom hranom. Prvo, proces organske poljoprivrede je dobar za celokupno okruženje. 

Sintetički pesticidi koji se obično koriste u procesu proizvodnje hrane mogu naštetiti lokalnim životinjama i onečišćavaju zemljište. Pored toga, organske farme obično proizvode manje otpada i troše manje energije. 

Potrošači, takođe, imaju koristi od organske hrane ograničavanjem izloženosti potencijalno štetnim sintetičkim proizvodima. Nadalje, organska hrana sadrži više hranljivih sastojaka od hrane koja nije organska.