ОМАЖ ГЕНЕРАЦИЈИ 80 ПЛУС Желимир Жилник за „Дневник” о премијери „Реституције” на Берлиналу

Сада је у главном граду Немачке премијерно приказао остварење “Реституција, или сан и јава старе гарде (80 плус)”, помало и као омаж својој генерацији.

Филм је фикцијски, али и документаран по карактеру главног лика којег игра натуршчик. Музичар Милан Ковачевић уместо десетоминутног интервјуа на тему реституције, коју је истраживао чувени редитељ, добио је главну улогу. Ковачевић се као Стеван Арсин из Беча враћа за Србију, прецизније Војводину, где га чека стара породична кућа, али без неке вајде, јер држава је... Србија.

- Ово ми је четврти пут да сам на Берлиналу са својим филмовима. Филм је сада позван у више од десет земаља. Не осећам се пријатно да га хвалим, то треба да раде публика и критичари. Драго ми је да су пројекције биле добро посећене и да су људи добро реаговали. Код нас је требало да буде приказан на ФЕСТ-у, али сада тога неће бити. Ја се тиме не бавим - каже Жилник у кратком разговору, упућујући даље на рецепцију критичара у вези са његовим новим филмом.

Један од њих, тачније критичарка, Михаела Гроулс, која пише за “Берлинер филмфестивалс”, наводи да је нови Жилников филм прича о животу богатом догађајима, чији протагониста Стеван Арсин (Милан Ковачевић), уме максимално да искористи сваки дан уз завидну мудрост, друштвеност и равнодушност.

- Док се враћа у Србију да поврати кућу и земљиште који су одузети његовој породици током Другог светског рата, заједно са старом школском другарицом и ћерком другарице из Беча, Нином, која пише дисертацију о женама у комунизму и посткомунизму, обилази оронуло имање и одмах наилази на прву препреку, јер нису сви срећни што је бивши власник још жив и што му је земља додељена. Стеван је такође суочен са питањем шта да ради са кућом која је пуна успомена, некада велелепна, а сада толико оронула да је једва усељива - а ту је и његова породица коју је својевремено морао да остави у Србији - начин је на који Михаела описује сиже филма за који је косценаристкиња била драмска списатељица Тања Шљивар.

Михаела Гроулс, која пише за „Берлинер филмфестивалс”, наводи да је велика радост гледати „Реституцију”, јер је, по њој, Желимир Жилник снимио летњи филм, дирљив и понекад романтичан

Михаела Гроулс даље наводи да је велика радост гледати “Реституцију...”, јер је по њој Желимир Жилник снимио летњи филм, дирљив и понекад романтичан.

- Стеван зна – а то може бити и због његове каријере професионалног музичара – да су материјалне ствари много мање вредне од сусрета и успомена које човек може да прикупи током живота - закључује критичарка из Немачке, подсећајући и она да је реч о редитељу који је освојио је Златног медведа на Берлиналу, због чега му је 2014. Институт за филм и видео уметност “Арсенал” посветио ретроспективу, а и сада га је уврстио у свој програм на Берлиналу, под одредницом “Форум”.

Током наступа на Берлиналу, био је организован и разговор са Жилником и продуценткињом Саритом Матијевић Жилник, током којег су одговарали на питања. Транскрипт овог веома занимљивог разговора могуће је наћи на сајту “Арсенала”.