ХОЛЕСТЕРОЛ У ХРАНИ ДИРЕКТНО ПОВЕЋАВА ШАНСЕ ЗА ИНФАРКТ Ево шта треба да знате!
Нова студија великих размера пружа снажне доказе да је већи унос холестерола храном повезан с повећаним ризиком од срчаног удара (инфаркта миокарда).
Опажени однос доза-одговор наглашава важност модификација исхране за ублажавање кардиоваскуларног ризика.
Резултати студије показали су да је унос холестерола храном линеарно повезан с већим ризиком од срчаног удара.
Иако ови резултати подупиру ограничавање уноса холестерола, нарочито из извора као што су јаја и црвено месо, такође је битно узети у обзир свеукупне обрасце исхране, укључујући конзумацију воћа, поврћа и целог зрна житарица, како би се оптимизирало здравље срца.
Придржавање прехрамбених образаца здравих за срце, као што су DASH и медитеранска исхрана, могу додатно да заштите од срчаног удара. Ови резултати подупиру тренутне прехрамбене смернице које препоручују ограничавање конзумације холестерола за побољшање кардиоваскуларног здравља.
Иначе, болест коронарних артерија остаје водећи узрок смртности, а исхрана је кључни промењиви фактор који утиче на кардиоваскуларни ризик. DASH и медитеранска исхрана, која је ниска у холестеролу, повезани су са смањеним кардиоваскуларним догађајима. Супротно томе, дуго се расправљало о високом уносу холестерола храном као фактору који доприноси болести коронарних артерија.
Срчани удар (инфаркт миокарда) је оштећење или одумирање једног дела срчаног мишића до којег долази због смањења или потпуног изостанка у снабдевању крвљу и кисеоником. Срчаном мишићу требају велике количине енергије и кисеоника како би исправно функционисао. Енергија и кисеоник допремају се у мишић системом крвних судова који се зову коронарне артерије. Оне се одвајају из главне жиле, аорте, непосредно изнад аортног залиска, одмах по изласку из срца, и потом се у свом току гранају по површини срца.
Сужавање крвних судова
Атеросклероза је дуготрајна, хронична болест свих крвних судова (артерија) у организму, код које услед накупљања масноћа, везивног ткива и калцијума долази до настанка промене на унутарњем зиду крвног суда, коју називамо атеросклеротски плак. Такав плак може сам по себи да доведе до сужења промера крвног суда, што за последицу има смањени доток крви, а тиме и енергије и кисеоника у подручје иза плака.
Изненадни и често потпуни прекид протока кроз коронарне артерије доводи до срчаног удара (инфаркта миокарда). Том се приликом већ постојећи атеросклеротски плак „дестабилизује”, тј. његов покров, капа плака, пуца и на том се месту врло брзо ствара угрушак, тромб, који на тај начин жилу, која је претходно била у мањој или већој мери сужена, потпуно блокира, односно зачепи.
Занимљиво је да се врло велик проценат срчаних удара догађа на плаковима који до тада нису значајно сузили промер крвног суда, па у складу са тиме особа нема сметњи, него је први догађај коју упућује на постојање озбиљне срчане болести управо срчани удар.
Величина, а тиме и озбиљност срчаног удара (инфаркта миокарда), зависе од величине артерије која се затворила (тј. колико је велико подручје срчаног мишића које та артерија храни) и присутности евентуалне тзв. колатералне циркулације.
Наиме, код једног дела људи, дуготрајна присутност атеросклеротског плака који на једном месту значајно сужава крвну жилу доводи до развоја „природних премосница, бајпаса”, које називамо колатералама, а које с друге стране преузимају један део снабдевања мишића крвљу у погођеном подручју. Понекад ове колатерале могу спасити значајан део срчаног мишића од срчаног удара (инфаркта миокарда), чак до те мере да особа преживи затварање једне велике коронарне артерије без тегоба или „прехода” срчани удар.
