ОТКРИЈТЕ ДА ЛИ ЋЕТЕ ДОБИТИ МОЖДАНИ ИЛИ СРЧАНИ УДАР Ових 8 питања ће вам дати одговор

Скрининг прегледи представљају прегледе који имају за циљ рано откривање болести код особа које још немају манифестне симптоме болести.
Скрининг кардиоваскуларних болести

Како су кардиоваскуларне болести водећи узок смрти у већини развијених земаља, нарочито у земљама у развоју, као што је Србија, скриниг кардиоваскулрних болести је веома битан. Највећи проценат особа које умиру услед кардиоваскуларних обољења, чине особе средњег животног доба.
То значи да је радно способно становништво у великом ризику од ових врста обољења. Скрининг кардиоваскуларних болести је битан јер ће показати колики је ризик да се за десет година развију озбиљне болести као што су мождани или срчани удар уколико се не предузму одређене мере превенције.

Ко су особе које су у ризику од кардиоваскуларнх обољења?
Сваки сегмент кардиоваскуларног система човека је важан. Битност кардиоваскуларног система већина људи занемарује, а готово да нема особе која нема неки од фактора ризика за оболевање од кардиоваскуларних болести. На неке факторе ризика се не може утицати, као што су: породично оптерећење за развој болести, године живота, пол. Међутим, постоје они фактори на које ми можемо утицати и тако значајно смањити ризик по здравље.

Ти чиниоци јесу:

Крвни притисак - нормалне вредности крвнога притиска су 120/80 mmHg. Све вредности преко тога могу се сматрати повишеним притиском. У пракси се толерише притисак до 140/90 mmHg и до тих вредности се углавном не примењује медикаментна терапија, већ се покушава са променом стила живота.
Пушење - је један од најважнијих фактора за појаву кардиоваскуларних болести. Велики број пацијената са прележаним инфарктом миокрада или шлогом су пушаци. Престанак пушења у значајној мери смањује ризик од кардиоваскуларних болести, тако да је велики акценат на одвикавању од никотина.

Конзумација алкохола - алкохол делује и на кардиоваскуларни систем, и то прво долази до повисеног крвног притиска, док се код појединих особа јавља и попуштање и слабљење срчаног мишића.

Ниво холестерола у крви - повишени холестерол, вредности преко 5,2 mmol/l и триглицерида преко 1,7 mmlo/l,  представљају вредности које повећавају ризик за појаву кардиоваскуларних болести.
Ниво шећера у крви - шећер доводи до оштећења свих крвних судова у организму. Повишене вредности шећера
преко 7 mmol/l захтевају да се обрати пажња, те се у почетку захтева дијетални начин исхране и повећење физичке активности.

Навике у исхрани - многе студије су показале да се срчана обољења ређе јављају код људи које се придржавају медитеранском начину исхране. У медитеранској кухињи нема тешко прерађене хране и претерано великих порција, што вам пружа могућност да правилна и здрава исхрана буде део ваше свакодневнице.

Стрес - излагање дуготрајном стресу може да доведе до многих обољења, ометања рада органа, имуног система али и психичких тегоба.
Прекомерна телесна тежина - гојазном особом се сматра она особа која има БМИ преко 25 кг/м2 , а екстремно гојазном се сматра особа која има БМИ преко 30 кг/м2. БМИ се рачуна тако што се број килограма подели са квардратом висине изражене у метрима.

Физичка (не)активност - доводи до повишеног крвног притиска, повећања вредности масноћа у крви и дијабетеса, тако да она поред директног дејства на појаву кардиоваскуларних болести делује и на друге факторе ризика. Из тог разлога је неопходно променити начин живота и кренути у свакодневне шетње од по 30 до 45 минута.

Како се одређује ниво кардиоваскуларног ризика?
Ниво ризика се одређује на основу лабораторијских резултата и података које лекар добија приликом прегледа, употребом таблица у које се уносе потребни параметри. Препорука је да особе оба пола, старости између 40 и 75 године, провере кардиоваскуларни ризик. Посебно је важно то урадити уколико особа већ болује од шећерне
или бубрежне болести. Фактор ризика одређен не овај начин може бити низак, средњи или висок, али промена животних навика свакако може смањити ризик.

"Уколико већ постоји срчано обољење, шећерна или бубрежна болест, у групи сте особа са високим ризиком. Потребно је да се са доктором договорите о будућим терапијским опцијама које је неопходно предузети (примена статина)", објашњава др Бошковић.

Да ли се може утицати на ризик од настанка кардиоваскуларне болести?
Примена статина свакако ће смањити ризик од  можданог удара или инфаркта, али је веома важна и промена животних навика. Променита животних навика се састоји у: смањена конзумација алкохола (престанак конзумирања алкохола),
јеловник заснован на здравој храни - као што је уношење житарица, воћа, поврћа, рибе, пилетине,
ограничен унос соли (со повећава крвни притисак), прерађевина од меса, белог брашна, "грицкалица" (чипс, кекс, слаткиши),
хидратација - вода уместо безалкохолних газираних или енергетских пића и сокова,
физичка активност,
престанак пушења,
контрола стреса.
"Интензиван и пролонгиран стрес негативно утиче на здравље срца. Мада га је немогуће избећи, покушајте да, када год је могуће, управљате стресом применом физичке активности, вежбама дисања, медитацијом. Промена животних навика је тешка. Посаветујте се са својим доктором, он ће вам помоћи да изградите здраве животне навике", поручује др Бошковић. Прочитајте и одличан водич за медитеранску исхрану - укључује основе дијете, јеловник и савете.