БУДИСАВА ДАНАС СЛАВИ 141. РОЂЕНДАН Мало али богато село од првих дана негује складан живот, културу и веру својих мештана
На данашњи дан пре 141 године на месту тадашње шуме између Каћа и Ковиља забодени су први коци који су означили званични настанак села Tiszakálmánfalva, названо по мађарском премијеру Калману Тиси, који је дао повољне услове Мађарима да се на том месту настане.
Наредне две деценије село је настајало, ширило се, развијало и постало дом бројним (мађарским и немачким) породицама из 53 различита места са територије тадашње Аустроугарске.
– Људима је то била прилика за нов почетак, а близина „града” и складне парцеле и улице према нацртима су им одговарале за живот – прича за „Дневник” председница Културно-уметничког друштва „Петефи Шандор” Отилија Милановић, које је организатор тродневног програма поводом обележавања дана оснивања села.
Будисава је израсла у мало, али богато село, мирно за живот, у ком су сви складно живели и неговали своју културу и веру (Отилија Милановић)
Како наша саговорница појашњава, досељеници су тада имали задатак да раскрче шуму, на чијем месту су зидали куће и обрађивали земљу. Двадесет година касније, 1904. године, отворена је библиотека, будући да су мештани коначно имали времена да се баве културом и образовањем.
Богат тродневни програм
Будисављани ће, заједно са својим гостима, три дана обележавати годишњицу настанка села, почевши од данас када ће најпре од 16 часова у католичкој црквеној сали бити чајанка са грофицом Илоном Тиса, праунуком оснивача села. Сутра ће се током преподнева с гошћом обићи Будисава, док је у 15 сати полагање венаца на спомен плочи Калмана Тисе, потом следи свечана миса у цркви (16 сати), затим у црквеној сали пројекција филма о обнови каштела породице Тиса у Гесту (17.30 часова), културни програм, сеоски бал и вечера. Последњи дан, недеља, резервисан је за свечане мисе у католичкој од 10 сати и реформаторској цркви од 11 часова.
У то време сазидана је католичка црква Краљице свете крунице, затим пошта, железничка станица, школа, као и евангелистичка црква у коју су ишли Немци. Тек након завршетка Другог светског рата, Будисаву су населили и Срби.
– Будисава је израсла у мало, али богато село, мирно за живот, у ком су сви складно живели и неговали своју културу и веру – истиче наша саговорница, додајући да је културни живот посебно богат и значајан у овом месту, а житељи су се увек, додуше аматерски, окупљали око хорова и плеса под називом „Петефи Шандор”, док је КУД под тим именом регистрован тек 2001. године.
