BUDISAVA DANAS SLAVI 141. ROĐENDAN Malo ali bogato selo od prvih dana neguje skladan život, kulturu i veru svojih meštana
Na današnji dan pre 141 godine na mestu tadašnje šume između Kaća i Kovilja zabodeni su prvi koci koji su označili zvanični nastanak sela Tiszakálmánfalva, nazvano po mađarskom premijeru Kalmanu Tisi, koji je dao povoljne uslove Mađarima da se na tom mestu nastane.
Naredne dve decenije selo je nastajalo, širilo se, razvijalo i postalo dom brojnim (mađarskim i nemačkim) porodicama iz 53 različita mesta sa teritorije tadašnje Austrougarske.
– Ljudima je to bila prilika za nov početak, a blizina „grada” i skladne parcele i ulice prema nacrtima su im odgovarale za život – priča za „Dnevnik” predsednica Kulturno-umetničkog društva „Petefi Šandor” Otilija Milanović, koje je organizator trodnevnog programa povodom obeležavanja dana osnivanja sela.
Budisava je izrasla u malo, ali bogato selo, mirno za život, u kom su svi skladno živeli i negovali svoju kulturu i veru (Otilija Milanović)
Kako naša sagovornica pojašnjava, doseljenici su tada imali zadatak da raskrče šumu, na čijem mestu su zidali kuće i obrađivali zemlju. Dvadeset godina kasnije, 1904. godine, otvorena je biblioteka, budući da su meštani konačno imali vremena da se bave kulturom i obrazovanjem.
Bogat trodnevni program
Budisavljani će, zajedno sa svojim gostima, tri dana obeležavati godišnjicu nastanka sela, počevši od danas kada će najpre od 16 časova u katoličkoj crkvenoj sali biti čajanka sa groficom Ilonom Tisa, praunukom osnivača sela. Sutra će se tokom prepodneva s gošćom obići Budisava, dok je u 15 sati polaganje venaca na spomen ploči Kalmana Tise, potom sledi svečana misa u crkvi (16 sati), zatim u crkvenoj sali projekcija filma o obnovi kaštela porodice Tisa u Gestu (17.30 časova), kulturni program, seoski bal i večera. Poslednji dan, nedelja, rezervisan je za svečane mise u katoličkoj od 10 sati i reformatorskoj crkvi od 11 časova.
U to vreme sazidana je katolička crkva Kraljice svete krunice, zatim pošta, železnička stanica, škola, kao i evangelistička crkva u koju su išli Nemci. Tek nakon završetka Drugog svetskog rata, Budisavu su naselili i Srbi.
– Budisava je izrasla u malo, ali bogato selo, mirno za život, u kom su svi skladno živeli i negovali svoju kulturu i veru – ističe naša sagovornica, dodajući da je kulturni život posebno bogat i značajan u ovom mestu, a žitelji su se uvek, doduše amaterski, okupljali oko horova i plesa pod nazivom „Petefi Šandor”, dok je KUD pod tim imenom registrovan tek 2001. godine.
