ПРОБЛЕМ ЋЕ РЕШИТИ ТАТА 1 И ТАТА 2 Дошао је крај ограђивању од проблема и избегавању да се сагледа суштина

Током протеклих месеци велика пажња медија је била усмерена на ситуацију у Сирији, с разлогом, наравно. Готово две године је прошло од директног конфликта у појасу Газе, како се то популарно говорило, Израела и Хамаса, али не и Палестинаца – како би заправо требало да се каже, да би се саговорник директније упутио у ситуацију. Вођење рачуна о језику, природи језика и подобност изражавања, доживело је своју кулминацију. Вечито ограђивање од проблема, а при том не сагледавајући саму суштину, нарушило је природу језика. Директност! То је оно што каска, као што и правда каска за правичношћу. 

Сукоб између Израела и Хамаса, поред иранско–израелског рата у коме је Јерусалим био подвргнут директном нападу као одговор Техерана на израелску интервенцију, постало је прави и јединствени симбол рата. Истини за вољу, шиитске јединице покушавају да се држе подаље од свих ових сукоба. 

На другој страни света, Међународна агенција за нуклеарну енергију коначно је увидела са које стране дува ветар, колоквијално речено, а заправо се ради о томе са које стране и ко гађа директно у Запорожску електрану,  у континуитету лансирајући јуришне дронове на њу. Тиме се настављају дечије, али нимало наивне игрице „добар бата/лош бата”, гладећи једне по глави у ризику да и сами добију по глави од оног „другог бате”. Слика и прилика дечијег рођендана у западној режији, какав смо навикли да гледамо кроз многе телевизијске филмове или серије, са много балона, расхлађене лимунаде и обавезног кловна који носи целу представу. 

Овом забавом се све време играју у очима јавности, пред међународним посматрачима који саосећају на сваки могући начин, помажући им колико могу, како и сами тврде, без да их директно назову „нуклеарним терористима”. Наравно, те речи су резервисане за неке мање послушне народе, који још увек своју кичму носе усправно, без повијања и јога вежби „поздрав Сунцу неолиберализма“. Да ли је то све тријумф врло раширене тврдње, која не јењава - да нацизам у Украјини не постоји? Како то мислите не постоји? Кроз историју па и филозофију, људи доводе у питање и постојање Бога. 

Многи су помислили да је Трамп ново лице странпутице, међутим, немојмо се заваравати. Без обзира на то што је Трамп дошао на власт, то само по себи Русима неће дати неке додатне поене, неочекиване бонусе, изузев ако их сами не искористе, рецимо, његов негативан став према Зеленском, а у сврху одбране америчких пореских обвезника. Он неће добити рат за све нас, али га неће ни водити, какве су прилике.  

Међутим, оно што тек треба да се деси у целости, јесу преговори између Русије и Сједињених Америчких Држава. Наравно, а ко други? Два моћна човека да седну и поразговарају, како то обично и чине одрасли људи, без звецкања оружја, без претњи или повишеног тона. У очима ЕУ – а како би се то рекло у ЛГБТ+ заједници – Тата 1 и Тата 2 ће да реше проблем, док ће за Украјину, по свему судећи, остати горак укус на уснама. 

Напослетку, сва јутра обично почињу исто - буђењем. 

Др Горан Дејановић