ПРОБЛЕМ ЋЕ РЕШИТИ ТАТА 1 И ТАТА 2 Дошао је крај ограђивању од проблема и избегавању да се сагледа суштина

После јутарње молитве, у своје двадесет и три године, пришао би невести, ставио длан на стомак поодмакле трудноће своје супруге и захвалио се драгом Богу што су још увек у живооту, што му ове године доноси његово шесто дете. Рекло би се, типичан дан за многољудну средину у којој живи. Рекоше, такође, живети се мора, а како?

Током протеклих месеци велика пажња медија је била усмерена на ситуацију у Сирији, с разлогом, наравно. Готово две године је прошло од директног конфликта у појасу Газе, како се то популарно говорило, Израела и Хамаса, али не и Палестинаца како би заправо требало да се каже, да би се саговорник директније упутио у ситуацију. Вођење рачуна о језику, природи језика и подобност изражавања, доживело је своју кулминацију. Вечито ограђивање од проблема, а при том не сагледавајући саму суштину, нарушило је природу језика. Директност! То је оно што каска, као и правда за правичношћу, каска. Сукоб између Израела и Хамаса, поред Иранско–Израелског рата у коме је Јерусалим био подвргнут директном нападу као одговор Техерана на Израелску интервенцију, постало је прави и јединствени симбол рата. Истини за вољу, шитске јединице покушавају да се држе подаље од свих ових сукоба.

Међународна агенција за нуклеарну енергију, основана 29. јула 1957. године са својим седиштем у Бечу, популарно називана скраћеницом ИАЕА (International Atomic Energy Agency), коначно је увидела са које стране дува ветар, колоквијално речено, а заправо се ради о томе са које стране и ко гађа директно у Запорожску електрану, све време, у континуитету лансирајући јуришне дронове на њу. Тиме се настављају дечије, али нимало наивне игрице „добар бата/лош бата”, гладећи једне по глави у ризику да и сами добију по глави од оног „другог бате”. Слика и прилика дечијег рођендана у западној режији, какав смо навикли да гледамо кроз многе телевизијске филмове или серије, са много балона, расхлађене лимунаде и обавезног кловна који носи целу представу. Овом забавом се све време играју у очима јавности, пред међународним посматрачима који саосећају на сваки могући начин, помажући им колико могу, како и сами тврде, без да их директно назову „нуклеарним терористима”. Наравно, те речи су резервисане за неке мање послушне народе, који још увек своју кичму носе усправно, без повијања и јога вежби „поздрав Сунцу неолиберализма“. Да ли је то све тријумф врло раширене тврдње, која не јењава - да нацизам у Украјини не постоји? Како то мислите не постоји? Кроз историју па и филозофију, људи доводе у питање и постојање Бога. Међутим, оно што би могло да се назове „Бандеровски нацизам“ је у фази жетве, жањући пред собом сво неистомислеће друштво у Украјини. Шта каже руководство Уједињених Нација на све то?

Многи су помислили да је Трамп ново лице странпутице, међутим, немојмо се заваравати. Без обзира на то да ли је Трамп дошао на власт или не, то Русима неће дати неке додатне поене, неочекиване бонусе, изузев ако их сами не искористе, рецимо, његов негативан став према Зеленском, а у сврху одбране америчких порезника. Он неће добити рат за све нас, али га неће ни водити, какве су прилике. Већина људи саосећа са Трамповим и Масковим разбијањем „Вашингктонске мочваре”, укључујући ту и део чиновника Стејт дипартмента. 

Међутим, оно што тек треба да се деси у целости, јесу преговори између Русије и Сједињених Америчких Држава. Наравно, а ко други ? Два мудра човека да седну и поразговарају, како то обично и чине одрасли људи, без звецкања оружја, без претњи или повишеног тона. У очима ЕУ, рекло би се по ЛГБТ+, сада већ и традицији, Тата 1 и Тата 2 ће да реше проблем, а за Украјину, по свему судећи, остаје горак укус на уснама.

Напослетку, сва јутра почињу исто - буђењем - само поднебље и бројност одређују да ли се и у којој мери радујете животу, да ли га цените и уважавате, да ли га живите и како, да ли у вашим јутрењима има места за молитву, за још један нов живот, за спасење? Једноставно је, сва буђења почињу молитвом, сва јутра јутрењем, сваки живот нашом жељом да га одржимо. 

Др Горан Дејановић