PROBLEM ĆE REŠITI TATA 1 I TATA 2 Došao je kraj ograđivanju od problema i izbegavanju da se sagleda suština

Posle jutarnje molitve, u svoje dvadeset i tri godine, prišao bi nevesti, stavio dlan na stomak poodmakle trudnoće svoje supruge i zahvalio se dragom Bogu što su još uvek u živootu, što mu ove godine donosi njegovo šesto dete. Reklo bi se, tipičan dan za mnogoljudnu sredinu u kojoj živi. Rekoše, takođe, živeti se mora, a kako?

Tokom proteklih meseci velika pažnja medija je bila usmerena na situaciju u Siriji, s razlogom, naravno. Gotovo dve godine je prošlo od direktnog konflikta u pojasu Gaze, kako se to popularno govorilo, Izraela i Hamasa, ali ne i Palestinaca kako bi zapravo trebalo da se kaže, da bi se sagovornik direktnije uputio u situaciju. Vođenje računa o jeziku, prirodi jezika i podobnost izražavanja, doživelo je svoju kulminaciju. Večito ograđivanje od problema, a pri tom ne sagledavajući samu suštinu, narušilo je prirodu jezika. Direktnost! To je ono što kaska, kao i pravda za pravičnošću, kaska. Sukob između Izraela i Hamasa, pored Iransko–Izraelskog rata u kome je Jerusalim bio podvrgnut direktnom napadu kao odgovor Teherana na Izraelsku intervenciju, postalo je pravi i jedinstveni simbol rata. Istini za volju, šitske jedinice pokušavaju da se drže podalje od svih ovih sukoba.

Međunarodna agencija za nuklearnu energiju, osnovana 29. jula 1957. godine sa svojim sedištem u Beču, popularno nazivana skraćenicom IAEA (International Atomic Energy Agency), konačno je uvidela sa koje strane duva vetar, kolokvijalno rečeno, a zapravo se radi o tome sa koje strane i ko gađa direktno u Zaporožsku elektranu, sve vreme, u kontinuitetu lansirajući jurišne dronove na nju. Time se nastavljaju dečije, ali nimalo naivne igrice „dobar bata/loš bata”, gladeći jedne po glavi u riziku da i sami dobiju po glavi od onog „drugog bate”. Slika i prilika dečijeg rođendana u zapadnoj režiji, kakav smo navikli da gledamo kroz mnoge televizijske filmove ili serije, sa mnogo balona, rashlađene limunade i obaveznog klovna koji nosi celu predstavu. Ovom zabavom se sve vreme igraju u očima javnosti, pred međunarodnim posmatračima koji saosećaju na svaki mogući način, pomažući im koliko mogu, kako i sami tvrde, bez da ih direktno nazovu „nuklearnim teroristima”. Naravno, te reči su rezervisane za neke manje poslušne narode, koji još uvek svoju kičmu nose uspravno, bez povijanja i joga vežbi „pozdrav Suncu neoliberalizma“. Da li je to sve trijumf vrlo raširene tvrdnje, koja ne jenjava - da nacizam u Ukrajini ne postoji? Kako to mislite ne postoji? Kroz istoriju pa i filozofiju, ljudi dovode u pitanje i postojanje Boga. Međutim, ono što bi moglo da se nazove „Banderovski nacizam“ je u fazi žetve, žanjući pred sobom svo neistomisleće društvo u Ukrajini. Šta kaže rukovodstvo Ujedinjenih Nacija na sve to?

Mnogi su pomislili da je Tramp novo lice stranputice, međutim, nemojmo se zavaravati. Bez obzira na to da li je Tramp došao na vlast ili ne, to Rusima neće dati neke dodatne poene, neočekivane bonuse, izuzev ako ih sami ne iskoriste, recimo, njegov negativan stav prema Zelenskom, a u svrhu odbrane američkih poreznika. On neće dobiti rat za sve nas, ali ga neće ni voditi, kakve su prilike. Većina ljudi saoseća sa Trampovim i Maskovim razbijanjem „Vašingktonske močvare”, uključujući tu i deo činovnika Stejt dipartmenta. 

Međutim, ono što tek treba da se desi u celosti, jesu pregovori između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Naravno, a ko drugi ? Dva mudra čoveka da sednu i porazgovaraju, kako to obično i čine odrasli ljudi, bez zveckanja oružja, bez pretnji ili povišenog tona. U očima EU, reklo bi se po LGBT , sada već i tradiciji, Tata 1 i Tata 2 će da reše problem, a za Ukrajinu, po svemu sudeći, ostaje gorak ukus na usnama.

Naposletku, sva jutra počinju isto - buđenjem - samo podneblje i brojnost određuju da li se i u kojoj meri radujete životu, da li ga cenite i uvažavate, da li ga živite i kako, da li u vašim jutrenjima ima mesta za molitvu, za još jedan nov život, za spasenje? Jednostavno je, sva buđenja počinju molitvom, sva jutra jutrenjem, svaki život našom željom da ga održimo. 

Dr Goran Dejanović