PROBLEM ĆE REŠITI TATA 1 I TATA 2 Došao je kraj ograđivanju od problema i izbegavanju da se sagleda suština

Tokom proteklih meseci velika pažnja medija je bila usmerena na situaciju u Siriji, s razlogom, naravno. Gotovo dve godine je prošlo od direktnog konflikta u pojasu Gaze, kako se to popularno govorilo, Izraela i Hamasa, ali ne i Palestinaca – kako bi zapravo trebalo da se kaže, da bi se sagovornik direktnije uputio u situaciju. Vođenje računa o jeziku, prirodi jezika i podobnost izražavanja, doživelo je svoju kulminaciju. Večito ograđivanje od problema, a pri tom ne sagledavajući samu suštinu, narušilo je prirodu jezika. Direktnost! To je ono što kaska, kao što i pravda kaska za pravičnošću. 

Sukob između Izraela i Hamasa, pored iransko–izraelskog rata u kome je Jerusalim bio podvrgnut direktnom napadu kao odgovor Teherana na izraelsku intervenciju, postalo je pravi i jedinstveni simbol rata. Istini za volju, šiitske jedinice pokušavaju da se drže podalje od svih ovih sukoba. 

Na drugoj strani sveta, Međunarodna agencija za nuklearnu energiju konačno je uvidela sa koje strane duva vetar, kolokvijalno rečeno, a zapravo se radi o tome sa koje strane i ko gađa direktno u Zaporožsku elektranu,  u kontinuitetu lansirajući jurišne dronove na nju. Time se nastavljaju dečije, ali nimalo naivne igrice „dobar bata/loš bata”, gladeći jedne po glavi u riziku da i sami dobiju po glavi od onog „drugog bate”. Slika i prilika dečijeg rođendana u zapadnoj režiji, kakav smo navikli da gledamo kroz mnoge televizijske filmove ili serije, sa mnogo balona, rashlađene limunade i obaveznog klovna koji nosi celu predstavu. 

Ovom zabavom se sve vreme igraju u očima javnosti, pred međunarodnim posmatračima koji saosećaju na svaki mogući način, pomažući im koliko mogu, kako i sami tvrde, bez da ih direktno nazovu „nuklearnim teroristima”. Naravno, te reči su rezervisane za neke manje poslušne narode, koji još uvek svoju kičmu nose uspravno, bez povijanja i joga vežbi „pozdrav Suncu neoliberalizma“. Da li je to sve trijumf vrlo raširene tvrdnje, koja ne jenjava - da nacizam u Ukrajini ne postoji? Kako to mislite ne postoji? Kroz istoriju pa i filozofiju, ljudi dovode u pitanje i postojanje Boga. 

Mnogi su pomislili da je Tramp novo lice stranputice, međutim, nemojmo se zavaravati. Bez obzira na to što je Tramp došao na vlast, to samo po sebi Rusima neće dati neke dodatne poene, neočekivane bonuse, izuzev ako ih sami ne iskoriste, recimo, njegov negativan stav prema Zelenskom, a u svrhu odbrane američkih poreskih obveznika. On neće dobiti rat za sve nas, ali ga neće ni voditi, kakve su prilike.  

Međutim, ono što tek treba da se desi u celosti, jesu pregovori između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Naravno, a ko drugi? Dva moćna čoveka da sednu i porazgovaraju, kako to obično i čine odrasli ljudi, bez zveckanja oružja, bez pretnji ili povišenog tona. U očima EU – a kako bi se to reklo u LGBT zajednici – Tata 1 i Tata 2 će da reše problem, dok će za Ukrajinu, po svemu sudeći, ostati gorak ukus na usnama. 

Naposletku, sva jutra obično počinju isto - buđenjem. 

Dr Goran Dejanović