„ДНЕВНИК” У ПОСЕТИ СПЕЦИЈАЛНОМ РЕЗЕРВАТУ ПРИРОДЕ „ТИТЕЛСКИ БРЕГ” (2) Заштита флоре и фауне је приоритет у односу на туризам

Од типично степских врста у лесним одсецима, гнезди се пчеларица, а понегде и ласта брегуница и сова кукумавка. На благим падинама у близини Лочких пашњака према Вилову, постављене су кућице за модровране, те су и оне верни становници овог подручја, а сарадник у Установи за заштиту природе „Тителски брег” Александра Николић каже да ће ове сезоне постојеће кућице поправљати, но неколико десетина нових ће и поставити. 

Као једна од активних мера заштите  Тителског брега спроводи се кошење и уклањање инвазивних врста

Директор Установе за заштиту природе „Тителски брег” Зоран Павловић говори нам да су највише поносни на хранилиште за грабљивице, пре свега за орла белорепана, али се у последњих пар година појавио и чувени орао крсташ. 

– Као управљачи, имамо ветеринарску дозволу да на хранилиште износимо остатке хране, анимални отпад, угинућа, преузета од пољопривредних газдинастава. Тако у зимском периоду као активну меру заштите радимо прихрану птицама и помажемо им да преживе. Оно се налази на локалитету Стара циглана, који је у режиму трећег степена заштите. Ту се налази и земуница, која нам служи за посматрање, и пријем љубитеља природе. Земуница је опремљена посебним стаклом, а имамо и „live stream” надзор на нашем Јутуб каналу, преко ког сваког момента можете да приступите и видите шта се дешава на хранилишту. У земунице се улази искључиво по мраку, а препорука је да се тако и излази, како не бисмо узнемирили птице током дана – поручује Павловић.

Од сисара, на Тителском брегу обитава дивља мачка, са којом смо могли да имамо блиски сусрет само да смо дошли који сатак раније, а ту су дабар и видра који су повратници и настањују подножје брега. Сматрало се да су у неком периоду веверице нестале, међутим, последњих година су виђене у шумама око Тителског брега, у близини Мошорина.

– Парадокс је да, колико са једне стране имамо негативан фактор са пожарима који се спуштају низ падину са пољопривредних површина угрожавајући популације инсеката, са друге стране на падини која је горела прошле године, бабалушка је израсла у огромном бројну јединки – рекла је наша саговорница, додавши да су им сарадници са факултета објаснили да постоје врсте које једино после пожара могу да дођу до изражаја у природи, и то је ваљда та природна равнотежа.

Плато Тителског брега „отпада” на пољопривредне површине, које су у широј зони заштите. То је доста велика површина, а активности које се спроводе директно утичу на први и други степен заштите. Директор Павловић каже да су покренули акцију сакупљања амбалажног отпада, не би ли утицали на заштиту, што се испоставило као одличан потез. 

– Пољопривредници одлажу амбалаже средстава којима прскају своје њиве, у постављене контејнере, а ми то прикупимо и проследимо даље удружењу произвођача тих средстава који то даље одлажу. Све више тог отпада успевамо да сакупимо, те некада недељно празнимо контејнере и два пута, што је показатељ да људи хоће да сарађују – рекао је директор. 

Као једна од активних мера заштите спроводи се кошење и уклањање инвазивних врста.

– У пашњаку је почео да се шири мочварни екосистем, те смо на овај начин успели да санирамо тај проблем и сачувамо изворно станиште за текунице, како би побољшали њихов статус у овом резервату. Такође, текунице воле прегледан терен, те се успоставила сарадња са лочким сточарима, и захваљујући пашарењу, стварају се погодни услови за одржавање пашњака и њено задржавање – закључује Павловић, додајући да су археолошка налазишта као вредно културно добро такође једно од разлога стављања под заштиту Тителског брега. 

Када је реч о туризму, Калварија је најзначајнији локалитет у овом резервату, и у форми видиковца налази се у непосредној близини Титела. Стога је сав туристички потенцијал сконцентрисан на том подручју.  По речима Александре Николић, Тителски брег је атипично подручје и зато нема визиторски центар у оквиру граница заштићеног подручја, јер су оне на неприступачним местима и доста су уске, што је добро за само подручје, али њима као управљачима представља проблем у смислу контроле,  али и туристичке промоције. 

Сачувати лепотице као што је гороцвет

„Због флоре брега, као активну меру заштите спроводимо обнављање старих атарских путева, који су гранично подручје између обрадивих површина и самог заштићеног подручја, због утицаја хемијских средстава и других негативних фактора на флору”, наводи Александра Николић. „Ту имамо дивне врсте попут ниског ириса, гороцвета, бројних врста луковица, а један од њих је Валдштајнов лук. Ту су и бадемић, шафран који први цвета у фебруару, док бабалушка својим жутим цветовима улепшава боје јесени. 

Основни туристичко – едукативни садржај скоцнетрисан је у Установи за заштиту природе „Тителски брег”, где се посетиоци помоћу интерактивне макете и дијорамског приказа упознају са основним вредностима резервата. У понуди је и шетња до видиковца, а за посебне интересне групе постоје одређене стазе по атарским путевима које препоручују у зависности од сезоне, те ће од доба гнежђења одређених врста птица, или цветања одређених биљака зависити и шетња, јер приоритет није туризам, већ заштита природе!

– На неке локалитете не пуштамо посетиоце, како због угрожавања одређених врста, тако и због саме сигурности туриста – појашњава Александра. – На пример, на подручју које чува одсеке високе и до 20 метара, и због опасности их не препоручујемо. У креирању смо специфичне понуде „Сведок брдо”, у оквиру ког је план да отворимо сувенирницу, али и створимо могућност дегустације традиционалног китњикеза, направимо програм за параглајдере, или понуду крстарења Тисом, Бегејом, све до ушћа. 

О богатсву археологије вредном пажње писаћемо у наредном броју недељног „Дневника”.