РЕЗОН: Зашто родитељи од своје деце праве понављаче?

Човек из куће носи васпитање и карактер, а школа креира његову изузетност. У ђачкој торби, како би рекао Мика Антић, човек носи све наде, све жеље, све снове, стремљења и планове за будућност, али и успомене читавог народа. После му успомене на школу, буду звезда водиља целог живота. Темељ који га држи усправно и истрајно, да иде стазом добра и љубави према људима, породици и својој земљи.

Школа има још једну важну димензију, која нас одређује за цео живот. Речено је да је све ново боље осим вина и пријатеља. Школа је место где се деца друж, расту заједно, сањају и маштају заједно. Школа је место где стичу пријатеље. А без пријатеља човек је као дрво без корена. Пријатељства из школских дана свакоме представљају сигурни ослонац и подршку, у свим животним околностима. 
Уместо да се друже, воле и уче, деца су подељена и посвађана. То је врло опасан социолошки експеримент. Ако следе идеолошку искључивост и нетолеранцију, коју шире њихови родитељи, уместо другарске привржености, међу децом ће се створити јаз нетрпељивости.  Не разумем циљ и потребу да се деца међусобно замрзе. Да се клеветнички деле на децу родитеља с „крвавим рукама”, децу „убица”, децу „крезубих сендвичара” и децу „правоверне елите” која се бори за боље друштво. То је постојало само у средњем веку. Чији је злокобни план да се посеје семе зла међу децу? Милтоновски речено, да једна буду сена у Хаду, а друга узвишени дух међу боговима?

Деца се друже, јер не знају ништа о политици. Треба ли све оно што их није раздвајало јуче, јер није било битно, да их посвађа данас, зато што је наметнуто? Треба ли дечаци и девојчице који су до јуче делили ужине, да престану да разговарају по угледу на родитеље? Да следе своје очеве и мајке и престану да иду једни другима на рођендане? Да не купују слаткише заједно? Да имају одвојене одморе? Да на физичком поделе полигон на два дела, да се не би сретали? Да на екскурзије иду различитим аутобусима? Или различитим данима? Да не иду у биоскоп заједно? Да не навијају за исте клубове? Да не слушају исте бендове? Да не воле исте певаче? Да не мењају сличице? Барбике? И не размењју лектире? Да не причају о симпатијама? И првим љубавима? Да они који су нераздвојно седели у клупама, сада ископају амбис неподношења, јер им родитељи мисле другачије?

Деца не знају за идеологије. Друже се јер искрено и без калкулација одраслих воле једни друге. Радују се сваком новом дану, што ће се срести и поделити своје маштарије. И снове. Шта ћете урадити? Хоћете ли забранити својој деци да се  играју са другарима чији родитељи  мисле другачије? Како сте дошли  на ту идеју?

Је ли вам пало на памет да агресивним шиканирањем учитељица, учитеља, наставника и професора који хоће да држе наставу и деце која на њу долазе, унижавате светињу детињства? Деца не знају за идеологије. Друже се јер искрено и без калкулација одраслих воле једни друге. Радују се сваком новом дану, што ће се срести и поделити своје маштарије. И снове. Шта ћете урадити? Хоћете ли забранити својој деци да се играју са другарима чији родитељи мисле другачије? Како сте дошли на ту идеју? Из које мрачне преткоморе неразума сте извукли тај монструозни порив? Како је могуће да деци добацујете да су сендвичари? Јесу ли и њима крваве руке?

Да се разумемо, нико нема проблем с вашом идеологијом. Нити с потребом да мрзите власт. Да живите у уверењу да би опозиција боље водила земљу. Многи људи верују да се проласком испод дуге човек може подмладити, или променити пол. Али, откуд, на ком гумну демо(н)кратије се јавила идеја да шиканирате децу родитеља који их шаљу на наставу, јер мисле да је школа добро место за дечији развој? Откуд вам замисао да сви треба да подржавају блокаде? То је немогуће. И заумно. Не подржавају ни сви родитељи власт. Нити то неко тражи од њих. Све је у животу ствар стила и личног избора. Постоје, замислите, људи које не интерсује политика, који верују да деца расту у боље људе кад се школују. Кад имају другове и другарице. 

Ко вас омета да се за своја уверења борите мимо школе? Нико. Зашто онда мислите да је добро да деца не уче? Да, изгубе годину. Ако већ не подносите децу неистомишљеника, зашто од своје деце правите понављаче? Зашто им уништавате детињство? Јесте ли их питали да ли им недостаје школа? Чуперак плави неке Сање из шестог А? Или је то за вас - па шта? Јер ви преко њих исправљате своје кукавичлуке? Своје пропуштене прилике? Мислите да сте могли више и боље, али су вас ваши политички миљеници осујетили у томе!

Још је занимљивији став просветних радника који блокирају наставу који тврде да се боре за своје бивше ђаке, данашње студенте. Шта је са њиховим садашњим ђацима? Како то да су им бивши ученици, важнији од садашњих? И они ће некад постати студенти. Али, да би уписали факултет, неопходно је да уче, и заврше основну и средњу школу. Ако не иду на наставу, биће принудни понављачи вољом својих наставника. 

Цена овог наставничког штрајка је квалитет образовања читавих генерација. Добронамеран човек ће признати заблуде идеала које следи када се суочи са чињеницама. Ако желите боље и праведније друштво, онда је логичан закључак да је најбољи исход да се сва деца врате у школу.

Аутор је стручњак за односе с јавношћу