Сваки шести пензионер жртва финансијске преваре ИДЕАЛНА СУ МЕТА ЗА ПРОДАВЦЕ МАГЛЕ Али ако их ухватите, прете им астрономске казне

Све већи број старијих људи постаје жртва различитих финансијских превара, од продаја „магичних“ препарата на кућном прагу, до обмањујућих „поклон путовања“ путем телефонских позива, пензионери су постали идеална мета за обману.

Мр Надежда Сатарић, из Удружења „Amity – Снага пријатељства“ каже за НИН да је један од главних разлога што су старији на мети превараната то што су преваранти свесни да многи старији људи живе сами и често пате од хроничних болести које их могу спречити да посећују продавнице. Због ових специфичних животних околности, преваранти користе ситуацију да обману старије особе.

„Преваранти знају да старији људи често живе сами или у старачким домовима, те да болују од разних хроничних болести па су зависни од медикамената и других видова потрошње и коришћења разних помагала који им олакшавају живот. Они рачунају на то да су старији мање мобилни и мање заинтересовани да иду по продавницама, јер су оне углавном прилагођене потребама младих”, објашњава Сатарић.

Преваранти често рачунају и на усамљене људе, јер су они “лакша мета”.

“Они их посебно ‘таргетирају’ и лакше их придобијају за сарадњу и преваре. Није занемариво ни то што највећа већина старијих имају редовна месечна пензијска примања, а неки и другу непокретну имовину“, објашњава она.

„Интернет преваре нешто ређе код старијих“
Они користе технологију, попут телефонских позива и интернета, како би пронашли погодне особе за њихове обмане.

„Телефонски позиви се веома често користе и они служе за идентификацију погодне особе за следећи корак, кућну посету или сусрет за даљу обраду и убеђивање“, говори она.

Интернет преваре међу старијима су нешто ређе, а највећи број је углавном пријављен у великим градовима. Иако нема информација о тачном обиму превара путем интернета, оне су доста ређе у односу на остале методе.

„Чула сам за случајеве да су старији који су на друштвеним мрежама, најчешће на Фејсбуку или Инстаграму, добијали понуде преко свог налога да инвестирају новац и тако дођу до лаке зараде, наводно уплате 1.000 динара, а навече добију две или три хиљаде. Неки су насели на то и изгубили новац“, прича саговорница.

Што се тиче разлика у преварама између старијих у руралним и урбаним срединама, Сатарић објашњава како не постоји разлика у томе колико људи је мета, али је другачији приступ.

„Они су све добро проучили. Знају да у градским срединама у просеку живе образованији старији људи за разлику од оних у сеоским срединама, па рачунају да ће баш њих лакше завести и наговорити на куповину која им није потребна. Интернет продаје не користе код сеоског становништва јер претпостављају да нису упознати са дигитализацијом, односно нису обучени за коришћење веб сајтова и мрежа за трговину.“

Најчешћи сценарији превара
Преваранти се служе разним тактикама, ослањајући се на презентовање робе или услуге која је примамљива старијим људима. То најчешће укључе посуђе и медицинска помагала.

На тим презентацијама, често одржаваним у домовима оштећених како би осећали сигурност, речи убеђивања су главно оружје које користе продавци. Када продају медицинска помагала опет следе приче о њиховом чудотворном дејству и олакшању мука и смањењу болова. Ако је то посуђе, онда иде прича да је оно од челика који се употребљава у авио-индустрији, да нема канцерогене материје и да траје вечно, све у циљу да направи понуду примамљивијом старијем становништву, објашања Сатарић.

Преваранти се, осим продаје робе, често представљају и као  мајстори, нудећи услуге поправке уређаја, столарије, прозора или електричних инсталација.

“Користе причу да по идентификовању проблема лично купе потребне делове јер они то чине по повлашћеним ценама код трговаца са којима имају уговоре о сарадњи. Након што узму новац често се не врате у стан да заврше посао поправке.“

Према њеним речима, преваранти неретко долазе до старијих као „особе у невољи“ која прикупљају новац за лечење детета или операцију блиског сродника. Тиме играју на карту емпатије пензионера на нечију болест, а посебно на болест деце. Они дају новац без додатних провере или тражења потврде о легитимности донације.

„Некад преваранти нису странци, већ особе од поверења“
Једна од озбиљнијих превара укључује ситуације у којима преваранти дођу до приватних информација о њиховим члановима породице.

“У случајевима да преваранти знају да старија особа има некога од чланова породице који су у иностранству знају да им се обраћају са хитном вешћу да је та особа у великој неприлици у иностранству И да јој треба новац да се извуче а они су спасиоци, који треба да однесу новац. Они дају број рачуна на који треба да се уплати новац, а пензионери, преплављени емоцијама, немају времена да провере информације и бивају преварени“, објашњава Сатарић.

Како каже, они су веома маштовити и нема краја њиховим сценаријима, тактикама и методама. И даље је актуелна и стара пракса да се старијима шаљу поруке у којој се наводи да су они случајним узорком извучени и добили су награду седмодневног боравка  на некој егзотичној дестинацији. Боравак се нуди бесплатно а добитник награде плаћа само путне трошкове.

Некад преваранти нису странци, већ особе којима пензионери верују попут пружаоца услуга неге, који могу изневерити то поверење и злоупотребити наивност старије особе.

“Могу злоупотребити њхово поверење на разне начине, попут преузимања контроле над њиховим новцем, продајом имовине, лагање о стварној цени при куповини роба за старије, потписивање докумената уместо старије особе па чак и мењањем тестамента. Све су то облици економског искоришћавања старијих односно облици насиља нада њима”, говори Сатарић.

„Казне за преваранте од 300 хиљада до два милиона динара“
Свака насртљивост или превелико хваљење робе или услуге коју вам неко нуди и причање о њеној чудотворности треба да изазове сумњу, објашњава она.Као кључни корак у борби против превара, саговорница истиче едукацију старијих особа. Потребно је објаснити им ризике које ова форма економског искоришћавања носи.

„Када говоримо о насиљу над њима, говоримо и о ризицима економског искоришћавања и саветујемо да не прихватају телефонске позиве непознатих особа, а ако већ уђу у разговор, да не пристају на њихове понуде. Саветујемо им да не отварају врата непознатим особама које звоне на врата стана да нуде неке услуге, продаје или скупљају добровољну помоћ за некога”, саветује Сатарић.

Она наглашава да старији, у случају преваре никако не треба да ћуте о томе, већ да треба одмах да реагују и врате купљену робу. Како каже, постоји законска заштита која им омогућава да се предомисле, а пријаве трговаца и превараната могу се поднети тржишној инспекцији, док се за заштиту од телефонских позива препоручује упис у „Регистар не зови“.

„Ако им не полази за руком да се сами заштите, треба да потраже помоћ своје породице или Удружења за заштиту потрошача, која постоје у Београду и у Новом Саду. Купци имају рок од 14 дана да се предомисле и без навођења разлога да врате робу продавцу, а да се уговор поништи. У случају да при склапању уговора о куповини нису добили ‘Образац о одустанку’, могу да одустану у року од годину дана и на тај начин их је закон заштитио. За оне који продају на основу непоштене и обмањујуће пословне праксе, казне су од 300 хиљада до два милиона динара”, закључује Сатарић.

Ало.рс