У марту могу да се расаде карфиол, келераба, блитва и купус! ПРОЛЕЋНА СЕТВА САМО ШТО НИЈЕ Пољопривредници пред озбиљном дилемом, ШТА ЗАСЕЈАТИ?
Пролећна сетва требало би да почне средином марта, припреме за најобимнију и најзахтевнију годишњу сетву су у току, пољопривредници су и ове године у борби са временским условима и трошковима.
Март и април су идеални месеци за пролећну сетву. Српски пољопривредници, који су јесенас засадили озиме усеве уз интензивно прихрањивање азотним ђубривима, сада се припремају за пролећну сетву, која је пред вратима – рекао је за Бизпортал агроекономиста Милан Простран.
– Пролећна сетва је увек најобимнија, најзахтевнија и најскупља, те као таква захтева озбиљну припрему. Она представља једну од највећих текућих инвестиција, како за пољопривреднике, тако и за државу, јер је потребно уложити огромна средства да би се засејало око два милиона хектара земље, колико се у Србији обрађује у овом периоду – изјавио је Простран.
Иако се очекује да ће највеће површине бити засађене традиционалним културама попут кукуруза и сунцокрета, Простран истиче да ове године постоји дилема међу пољопривредницима и стручњацима, које културе сејати и на којим површинама.
– Овог пролећа постоји неизвесност у вези с тим које ћемо културе посејати. Та дилема долази због дуготрајних суша које нас прате претходних година. Још увек не знамо шта можемо очекивати, па су две културе под посебним знаком питања , соја и кукуруз. Соја је прошле године претрпела велике губитке и потпуно подбацила, док се кукуруз, који је до сада заузимао 50 одсто укупних површина, ове године вероватно неће сејати у толиком обиму, али ће се сејати – навео је Простран.
Прва култура која се у марту сеје је шећерна репа, а Простран очекује да ће, као и претходних година, њена сетва бити подржана субвенцијама и шећеранама.
– Шећерна репа се сеје прва, а вероватно ће, као и до сада, шећеране прискочити у помоћ пољопривредницима. Они обично помажу кроз обезбеђивање семена или горива, а имају и коректну сарадњу с произвођачима – објаснио је Простран и додао да се пољопривредници такође припремају за сетву јарих култура, попут јарог јечма и јаре пшенице, иако оне заузимају занемарљив део укупне сетвене површине.
Стручњаци процењују да ће овогодишња пролећна сетва бити скупља за око 20 одсто у односу на прошлу годину, али се очекује да држава субвенцијама умањи део трошкова.
– Сетва ће бити скупља због високих цена ђубрива, нарочито азотних, као и због цене семена и нафте. Међутим, део трошкова, попут семена и горива, вероватно ће бити амортизован државним субвенцијама – рекао је саговорник Бизпортала.
Поред стандардних индустријских култура које се традиционално сеју током пролећне сетве, у току је и сетва повртарских култура.
У зависности од временских прилика, на отвореном се најчешће сеје и сади поврће отпорно на мраз. У марту се сеју спанаћ, блитва, лук, шаргарепа, грашак, целер, салата, ротквице, першун, паштрнак и мирођија. Крајем марта и почетком априла требало би посејати кељ, купус и келерабу, док би се у првој половини априла требала завршити сетва грашка, шаргарепе и празилука.
Такође, у зависности од температуре, у марту могу да се расаде карфиол, келераба, блитва и купус. У другој половини априла сеју се кукуруз шећерац, кромпир за јесењу бербу, целер, пасуљ, цвекла, парадајз и паприка.
Међутим, како је објаснио Милан Простран, у затвореном простору попут стакленика и пластеника поједине културе већ стижу. Према његовим очекивањима, ове године кромпир ће бити доминантан, а за њим следе парадајз, паприка и остале културе. Ипак, оно што забрињава јесу високи трошкови сетве и недостатак влаге у земљишту.
– Посебно ме брину високе цене инпута, попут семена, нафте и средстава за заштиту, које ће вероватно натерати пољопривреднике на штедњу у примени агротехничких мера, нарочито када је реч о ђубриву. То може утицати како на приносе, тако и на цену производа. Поред тога, забринут сам и због ниског садржаја влаге у земљишту. Земља је тренутно само површински влажна, али су резерве влаге у дубљим слојевима готово исцрпљене због суша у претходним годинама. Ако током марта не буде падавина, нисам оптимиста да ће тренутни ниво влаге бити довољан, па је неопходно размишљати о системима за наводњавање – нагласио је Простран.
Како истиче, иако су системи за наводњавање скупи, њихова примена у кризним периодима може бити кључна за стабилност пољопривредне производње.
– Пролећна сетва је пред нама, пољопривредници се припремају, али проблеми остају. Очекују се изазови око цене азотних ђубрива, а биће и промена у структури сетве, неке културе ће се сејати у мањем обиму, док ће друге заменити њихово место. Ипак, за сада је воћарство у најповољнијем положају, захваљујући хладном времену, биљке мирују, а метео услови су идеални. Ако не дође до наглог раста температуре, очекује нас добра сезона – закључио је Милан Простран за Бизпортал.
Bizportal/ Korana Savić