U martu mogu da se rasade karfiol, keleraba, blitva i kupus! PROLEĆNA SETVA SAMO ŠTO NIJE Poljoprivrednici pred ozbiljnom dilemom, ŠTA ZASEJATI?

Mart i april su idealni meseci za prolećnu setvu. Srpski poljoprivrednici, koji su jesenas zasadili ozime useve uz intenzivno prihranjivanje azotnim đubrivima, sada se pripremaju za prolećnu setvu, koja je pred vratima – rekao je za Bizportal agroekonomista Milan Prostran.

– Prolećna setva je uvek najobimnija, najzahtevnija i najskuplja, te kao takva zahteva ozbiljnu pripremu. Ona predstavlja jednu od najvećih tekućih investicija, kako za poljoprivrednike, tako i za državu, jer je potrebno uložiti ogromna sredstva da bi se zasejalo oko dva miliona hektara zemlje, koliko se u Srbiji obrađuje u ovom periodu – izjavio je Prostran.

Iako se očekuje da će najveće površine biti zasađene tradicionalnim kulturama poput kukuruza i suncokreta, Prostran ističe da ove godine postoji dilema među poljoprivrednicima i stručnjacima, koje kulture sejati i na kojim površinama.

– Ovog proleća postoji neizvesnost u vezi s tim koje ćemo kulture posejati. Ta dilema dolazi zbog dugotrajnih suša koje nas prate prethodnih godina. Još uvek ne znamo šta možemo očekivati, pa su dve kulture pod posebnim znakom pitanja , soja i kukuruz. Soja je prošle godine pretrpela velike gubitke i potpuno podbacila, dok se kukuruz, koji je do sada zauzimao 50 odsto ukupnih površina, ove godine verovatno neće sejati u tolikom obimu, ali će se sejati – naveo je Prostran.

Prva kultura koja se u martu seje je šećerna repa, a Prostran očekuje da će, kao i prethodnih godina, njena setva biti podržana subvencijama i šećeranama.

– Šećerna repa se seje prva, a verovatno će, kao i do sada, šećerane priskočiti u pomoć poljoprivrednicima. Oni obično pomažu kroz obezbeđivanje semena ili goriva, a imaju i korektnu saradnju s proizvođačima – objasnio je Prostran i dodao da se poljoprivrednici takođe pripremaju za setvu jarih kultura, poput jarog ječma i jare pšenice, iako one zauzimaju zanemarljiv deo ukupne setvene površine.

Stručnjaci procenjuju da će ovogodišnja prolećna setva biti skuplja za oko 20 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali se očekuje da država subvencijama umanji deo troškova.

– Setva će biti skuplja zbog visokih cena đubriva, naročito azotnih, kao i zbog cene semena i nafte. Međutim, deo troškova, poput semena i goriva, verovatno će biti amortizovan državnim subvencijama – rekao je sagovornik Bizportala.

Pored standardnih industrijskih kultura koje se tradicionalno seju tokom prolećne setve, u toku je i setva povrtarskih kultura.

U zavisnosti od vremenskih prilika, na otvorenom se najčešće seje i sadi povrće otporno na mraz. U martu se seju spanać, blitva, luk, šargarepa, grašak, celer, salata, rotkvice, peršun, paštrnak i mirođija. Krajem marta i početkom aprila trebalo bi posejati kelj, kupus i kelerabu, dok bi se u prvoj polovini aprila trebala završiti setva graška, šargarepe i praziluka.

Takođe, u zavisnosti od temperature, u martu mogu da se rasade karfiol, keleraba, blitva i kupus. U drugoj polovini aprila seju se kukuruz šećerac, krompir za jesenju berbu, celer, pasulj, cvekla, paradajz i paprika.

Međutim, kako je objasnio Milan Prostran, u zatvorenom prostoru poput staklenika i plastenika pojedine kulture već stižu. Prema njegovim očekivanjima, ove godine krompir će biti dominantan, a za njim slede paradajz, paprika i ostale kulture. Ipak, ono što zabrinjava jesu visoki troškovi setve i nedostatak vlage u zemljištu.

– Posebno me brinu visoke cene inputa, poput semena, nafte i sredstava za zaštitu, koje će verovatno naterati poljoprivrednike na štednju u primeni agrotehničkih mera, naročito kada je reč o đubrivu. To može uticati kako na prinose, tako i na cenu proizvoda. Pored toga, zabrinut sam i zbog niskog sadržaja vlage u zemljištu. Zemlja je trenutno samo površinski vlažna, ali su rezerve vlage u dubljim slojevima gotovo iscrpljene zbog suša u prethodnim godinama. Ako tokom marta ne bude padavina, nisam optimista da će trenutni nivo vlage biti dovoljan, pa je neophodno razmišljati o sistemima za navodnjavanje – naglasio je Prostran.

Kako ističe, iako su sistemi za navodnjavanje skupi, njihova primena u kriznim periodima može biti ključna za stabilnost poljoprivredne proizvodnje.

– Prolećna setva je pred nama, poljoprivrednici se pripremaju, ali problemi ostaju. Očekuju se izazovi oko cene azotnih đubriva, a biće i promena u strukturi setve, neke kulture će se sejati u manjem obimu, dok će druge zameniti njihovo mesto. Ipak, za sada je voćarstvo u najpovoljnijem položaju, zahvaljujući hladnom vremenu, biljke miruju, a meteo uslovi su idealni. Ako ne dođe do naglog rasta temperature, očekuje nas dobra sezona – zaključio je Milan Prostran za Bizportal.

Bizportal/ Korana Savić