ПРЕРАЂИВАЧКА ИНДУСТРИЈА ЗАПОШЉАВА НАЈВИШЕ РАДНИКА У СРБИЈИ На посао лане ишло 594.848 Војвођана, више него претходне године
Прошле године је, по подацима Републичког завода за статистику, у Србији било 2.368.948 запослених, што у односу на претходну годину повећање од 0,4 одсто, односно на посао је одлазило 8.360 људи више.
Више него 2023. године, и то за 0,3 одсто, било је запослених у правним лицима - 1.900.430, више за 6.379 радника. Предузетника и запослених код њих, као и лица која самостално обављају делатност било је 419.106, односно 6.202 више него претходне године, што је повећање од 1,5 одсто Када је реч о регистрованим индивидуалним пољопривредницима, прошле године их је било 49.412, што за 4.221 мање у односу на годину раније, односно смањење од 7,9 одсто.
Од укупног броја запослених, у Војводини је на посао одлазило 594.848 радника, Београдском региону 844.980, Региону Шумадије и Западне Србије 536.928, а у Региону Јужне и Источне Србије 392.150.
У односу на годину раније, у Војводини је радило 2.180 запослених више, односно 0,4 одсто више, у Београдском региону их је било 7.711 или 0,9 одсто више. У Региону Шумадије и Западне Србије прошле године је у односу на 2023. радило 1.526 радника мање, што је пад од 0,2 одсто него 2023. године, а у Региону Јужне и Источне Србије забележен је раст од 0,2 одсто, односно на посао је одлазило 1.282 радника више.
Београдски регион предњачи и кад је реч о броју запослених у правним лицима - 742.504. У овом региону је међу предузетницима и запосленима код њих, као и лицима која самостално обављају делатност радило 100.718 људи, док је регистрованих индивидуалних пољопривредника било 1.758.
У Војводини је у правним лицима радило њих 473.003, предузетницима и запосленима код њих, као и лицима која самостално обављају делатност 107.209, регистрованих индивидуалних пољопривредника било је 14.606. У Региону Шумадије и Западне Србије бројке су 386.057, 127.779 и 23.092 а у Региону Јужне и Источне 298.865, 83.319 и 9.965.
Јавни сектор
У јавном сектору је прошле године било запослено 614.148 људи, што је 0,3 одсто више него годину раније, а број радника био је већи за 2.000. У радном односу био је 595.451 запослених, док их је ван радног односа било 18.697. У здравству и социјалном раду ван радног односа било је ангажовано 3.925 запослених, образовању и култури 2.965, администрацији на нивоу државе и покрајине 5.429. У јавном сектору најавише радника било је у здравству и социјалној заштити и то 163.561, што је више за 5.901, односно 3,7 одсто. Након њих, следе запослени у образовању и култури - прошле године било их је 146.860, али је то два одсто мање него годину раније, односно на посао је одлазило 2.946 особа мање.
Мањи број радника радио је и у администрацији на нивоу државе и покрајине. Прошле године тамо је било 133.514 запослених, што је 0,4 одсто мање, односно 536 радника мање него 2023. године. И у локалној администрацији забележен је пад и то од 0,7 одсто, а на посао је ишло 27.368 запослених, што је 190 мање. У јавним државним предузећима прошле године забележен је пад запослених од 0,3 одсто, па их је радило 82.660, што је 283 особе мање. У јавним локалним предузећима забележен је раст од 0,1 одсто, па је на посао ишло 60.186 запослених, односно 54 више него 2023. године.
Најавише запoслених у Србији прошле године на посао је одлазило у прерађивачкој индустрији - 497. 939. Ипак, то је за 0,8 одсто мање него 2023. године, а у бројкама значи да је на посао одлазило 3.988 радника мање. Пад је забележен и у пољопривреди, шумарству и водопривреди, где је прошле године било 26.746 запослених, што је 806 мање, односно, 2,9 одсто. Мање радника било је и у образовању - 5.866, односно 3,7 одсто, па их је прошле године на посао ишло 151.376, финансијским делатностима и делатности осигурања 1,5 одсто...
Истовремено, у доста делатности било је више запослених него 2023. године. Највећи раст забележен је у здравственој и социјалној заштити - 6,1 одсто, па је на посао ишло 177.653 радника, односно 10.226 више, а потом стручним, научним и техничким делатностима - 142.825, што је 5,6 одсто, односно 7.525 запослeних више, те делатности информисање и комуникације, где је забележен раст од 4,1 одсто, јер је на посао ишло 111.897 запoслених или 4.275 више.
Више радних места било је и у грађевинарству - 2,5 одсто, рударству - 1,7 одсто, делатностима услуге смештаја и исхране - 2,9 одсто, остале услужне делатности - 1,5 одсто...