УПОЗОРАВАЈУЋИ ПОДАЦИ ДЕРМАТОВЕНЕРОЛОГА Србијом се шире опасне полне болести, ОБОЛЕЛИ СТАРОСТИ ОД 14 ДО 75 ГОДИНА

"Сифилис је на првом месту бактеријских полних инфекција", рекао је Бјекић за Тањуг поводом упозорења из Европског центра за превенцију и контролу болести на пораст полно преносивих болести широм Европе и посебно изненађујући пораст случајева сифилиса и гонореје.

"Наш најмлађи пацијент прошле године имао је 14 година, а најстарији око 75", казао је Бјекић и додао да је у Србији број пријављених случајева сифилиса 2023. порастао у односу на 2022. годину за 17 одсто.

Он додаје да подаци показују да је у Србији за последњих 10 година највећи број оболелих евидентиран прошле године - отприлике пет особа на 100.000 становника, а у Београду и 10.

Каже да је гонореја у Србији присутна у мањем броју, не зато што је нема, већ зато што је некада тешко поставити дијагнозу ако је инфекција у грлу, ректуму или у женској гениталној регији.

Начелник подсећа да је у Србији 2000. године било 10 пацијената са сифлисом годишње и наглашава да се у Завод долази без упута изабраног лекара, тако да је лечење лако доступно. 

Према речима Бјекића, не теба да чуди да се полне болести најчешће јављају код млађих од 29 година, јер млади немају пуно информација, знања и искуства како да се заштите.

Он каже и да званични подаци не дају праву епидемиолошку слике, јер велики број пацијената не оде код лекара или оде у приватни сектор где полне болести због дискреције често не пријављују.

Зато, како наводи, када се каже да смо у Србији прошле године имали више од 350 оболелих од сифилиса значи да смо их сигурно имали више.

"Пацијенти дођу чим примете симптоме, а у случају сифилиса то је најчешће раница у интимној регији. Ако болест пређе у други стадијум то су најчешће промене на кожи и слузокожи, али пацијент неретко не препознаје сметње или прескочи први стадијум, јер не види раницу која може бити дубље. Онда дође у другом стадијуму, а некад и када болест пређе у латентну фазу, када се болест може утврдити само на основу анализе крви", рекао је он. 

Каже да се после три недеље, што је просечан период инкубације, могу јавити знаци сифилиса.

"Код мушкараца је углавном једноставније, они брзо препознају промене док је код жена мало компликованије, јер обично оду код гинеколога, а сифилис лече дерматовенеролози", рекао је он.

Подсећа да је велики број полних инфекција асимптоматски, нема сметњи и особа сматра да је потпуно здрава. Зато су, каже, врло битне лабораторијске анализе да би се код особа које немају сметње утврдило да ли постоји неки микроорганизам, а требало би да их уради свако ко има ризичне односе.

Бјекић упозорава да је пацијент који не зна да има сифилис  "опасан" за сексуалне партнере, јер им може пренети инфекцију. 

"Велики проблем је што људи уопште не знају да орални секс није безбедан и указује да је последица тога што за орални секс готово нико не користи кондом је појава гонореје и сифилиса. 

Он је рекао да највећи број пацијената наводи да су имали орални секс са непознатом особом, а да нису знали да и тако могу да се заразе и упозорио да људи ретко користе кондом и када знају или сазнају да је он веома важан у превенцији болести.

Бјекић напомиње и да код људи често постоји дилема и како се преносе полне болести. 

"Наша служба је зато осмислила акроним ОВАКО. ОВАКО управо говори како. О значи орални секс, В вагинални, А анални, К је контакт са крвљу и контаминираним предметима - најчешће шприцевима, сексуалним играчкама, пирсингом, накитом за пирсинг ако се дели. Последње О је од мајке на плод током трудноће", рекао је и истакао да су то једини начини преношења полних болести и да се не могу пренети преко кваке, јавних тоалета и сличног.

Он је подсетио да је Градски завод специјална установа која једина у Србији има службу и савете за полне болести и додаје да зато не чуди што је највећи број оболелих од сифилиса више од 90 одсто дијагностикован у тој установи.