АЛАРМАНТАН ПОРАСТ СИФИЛИСА У СРБИЈИ Стручњаци упозоравају на опасан тренд раста полних болести!

 Како се у извештају наводи, на територији Републике Србије, у 2023. години пријављено је укупно 120.550 оболелих од заразних болести, са инциденцијом од 1808,85 на 100.000 становника, док је од коронавируса оболело чак 113.702 особа.

Батут у свом извештају наводи следеће:

"Стопа инциденције заразних болести у 2023. години је за 84,51 одсто нижа у односу на 2022. годину услед смањења броја оболелих од ковида 19. Удео заразне болести ковид 19 у укупном оболевању износио је 94,29 одсто, што је за 5,19 одсто мање него претходне године. У циркулацији су и даље биле омикрон субваријанте САРС-ЦоВ-2, а клиничке манифестације болести су углавном биле благе до средње тешке."

Поред тога, Батут истиче и да су током 2023. године регистрована 882 смртна исхода који се могу довести у везу са оболевањем од заразних болести. Ипак, стопа морталитета је 80,91 одсто мања него 2022. години.

"Дифтерија је елиминисана у Републици Србији. Последњи случај овог обољења регистрован је 1980. године", наводи се у извештају Батута.

Од 1997. године није пријављен ниједан случај дечије парализе изазаван дивљим полиовирусом.

Тетанус

"На подручју Републике Србије пријављен је један случај тетануса у 2023. години", стоји у извештају Батута.

У претходној години такође је пријављен један случај ове болести. Није било регистрованих случајева тетануса новорођенчади у 2023. години.

Последњи случај овог обољења са смртним исходом регистрован је 2009. године у Пчињском округу.

Велики кашаљ

Током 2023. године у Републици Србији пријављен је 1.421 случај великог кашља (стопа инциденције 21,3 на 100.000 становника), док је у претходној години пријављено само пет случајева ове болести.

"У 2023. години пријављена су и три смртна исхода узрокована великим кашљем код невакцинисане деце млађе од три месеца (стопа морталитета 0,45 на милион становника, леталитет 0,21%)", наводи Батут.

Највећи број случајева регистрован је у узрасним групама деце од 10 до 14 година, односно 15 до 19 година, док је највећа узрасно-специфична стопа инциденције забележена у узрасним групама деце од 10 до 14 година (224,2 на 100.000) односно код одојчади млађе од 12 месеци (187 на 100.000).

Из Батута таокође додају и следеће:

"Што се тиче територијалне дистрибуције, највећи број случајева великог кашља у односу на место пребивалишта пријављен је са територије Града Београда, Јужнобачког и Јужнобанатског округа, где су забележене и највише стопе инциденције."

Морбиле

Када су морбиле у питању, Батут истиче следеће:

"Укупно је регистровано 50 случајева морбила током 2023. године, при чему је стопа инциденције износила 0,75 на 100.000 становника (током 2022. године није било регистрованих случајева)."

На територији Смедерева, где је 12.1.2023. године пријављена епидемија, регистрована су 43 случаја морбила, по три случаја пријављена су на територији Новог Сада и Београда и један на територији Пожаревца.

Заушке

Током 2023. године пријављено је шест случајева оболевања од заушака на територији Републике Србије (четири у централној Србији и два у Војводини), при чему је стопа инциденције износила 0,09 на 100.000 становника. Током 2022. године број регистрованих случајева заушака износио је 11.

"Није било пријављених случајева рубеле у 2023. години на територији Републике Србије, као ни и претходне, 2022. године."

Туберкулоза

Када је туберкулоза у питању, у извештају Батута пише следеће:

"Током 2023. пријављено је 475 случајева оболевања, од чега су била 24 смртна исхода. Од умрлих, 22 особе (92 одсто) биле су мушког пола, највећи број (33 одсто) у старосној групи 50-59 година."

Полно преносиве болести

Од полно преносивих болести хламидијаза је најучесталија инфекција, преноси Б92.

"У 2023. пријављено је 458 случајева, што је пораст од 28 одсто у односу на 2022. Укупан број пријављених случајева сифилиса на територији Србије био је 352 и већи је за 17 одсто у поређењу са 2022, кад су регистрована 302 случаја", наводи се у извештају.