СПИСАК НАЈЛУЂИХ ПАКЕТА КОЈИ СУ ПОСЛАТИ ПОШТОМ Шокираћете се кад видите ШТА ЈЕ СВЕ НА СПИСКУ

Један од најпознатијих таквих покушаја догодио се 1849. године, када је Хенри Браун, звани Бокс, роб из Вирџиније, побегао у слободу. Са 86 долара, спаковао се у кутију с водом и кексима и послат је на север. Путовање је трајало 27 сати и укључивало је кочије, возове и пароброде, а кутија је често била окренута наопако. Ипак, Браун је остао миран и коначно стигао у Филаделфију као слободан човек.

Сличан, али не мање невероватан, инцидент забележен је 1914. године, када су родитељи петогодишње Меј Пирсторф одлучили да искористе поштански систем јер је слање девојчице било јефтиније од куповине карте за воз. Како је Меј имала мање од 25 килограма, послали су је по „тарифи за пилиће“, а након доласка, поштар ју је испоручио њеној баки. Шест година касније, слање људи поштом постало је незаконито. Почетком 20. века, две суфражеткиње искористиле су необично правило о „људским пошиљкама“ и послале себе премијеру у улицу Даунинг 10. Након што су платиле доставу, предале су их дечаку достављачу, али су их на улазу одбили и вратили у пошту.

Алигатор за Белу кућу

Кроз историју, поштански систем се користио за слање необичних предмета, попут читавих зграда, егзотичних животиња, па чак и змија. Године 1917. предузетник В. Х. Колтарп послао је више од 80.000 цигли потребних за изградњу банке у Верналу, у америчкој савезној држави Јути. Овај подухват инспирисао је поштанску службу да уведе нова правила којима је ограничена тежина пакета како би спречили слање читавих грађевинских објеката.

Поштански систем такође је служио за слање живих животиња, укључујући алигаторе и корњаче, а 1924. године чак је и Бела кућа примила алигатора као необичан дар. Ипак, један од најбизарнијих инцидената догодио се 1926. године, када је поштар у Лос Анђелесу отворио кутију из које су искочиле змије, разбежећи се по канцеларији и изазивајући потпуни хаос.

Британска круна у пошти

Дијамант Hope, познат по својој историји лежерног руковања, 1958. године послат је америчком поштанском службом. Претходни власници, попут Евелин Волш Меклин, чак су дозвољавали војницима да га бацају ради подизања морала. Ипак, 1958. године трговац Хари Винстон одлучио је да дијамант пошаље Смитсонијан институту, осигуравајући га на милион долара. Поштар је пакет испоручио за само 2,44 долара, чиме је ова пошиљка постала један од најнеобичнијих начина транспорта драгоцености.

Калинан, највећи дијамант икада пронађен, откривен је у Јужној Африци и купљен као дар за краља Едварда VII. Превоз дијаманта у Енглеску пратили су високи безбедносни стандарди, али је у стварности прави дијамант послат у картонској кутији с поштарином од три шилинга, док је сигурносна кутија била мамац. Након што је отпутовао у Амстердам на сечење, дијаманти изрезани из њега данас чине део британске краљевске колекције.

Залог за будућност

Како би наставила традицију иновативне употребе поштанске службе, Хрватска пошта у модерном добу није стала на основним услугама, већ је направила значајан технолошки искорак. Убрзањем процеса обраде пошиљака у Загребу, Сплиту и Ријеци, омогућена је бржа и ефикаснија услуга. Отварањем Националног складишно-сортирног центра у Великој Горици, који је централизовао обраду, транспорт и међународне поштанске услуге, побољшано је управљање пошиљкама, а додавање три регионална сортирна центра додатно је унапредило логистичку мрежу, смањујући време испоруке.

У складу са савременим потребама корисника, Хрватска пошта имплементирала је дигиталне услуге као што су еПошта и Пакет24, одговарајући на захтеве за бржим и флексибилнијим услугама испоруке. Пакет24 омогућава праћење пошиљака путем интернета и испоруку у флексибилним временским оквирима, укључујући суботе. Ова дигитална трансформација повезана је са највећим инвестиционим циклусом у историји Хрватске поште, који обухвата улагања у дигитализацију, аутоматизацију, оптимизацију логистичких система и возног парка.

Еколошка одговорност такође игра важну улогу у пословној стратегији Хрватске поште. Коришћењем више од 400 електричних возила и 70 пунионица, смањује емисију CO₂ за 30%, чиме доприноси одрживом пословању. С обзиром на стратешки план Пошта 2025(30), Хрватска пошта не само да улаже у инфраструктуру и људске ресурсе, већ настоји да обезбеди дугорочно одрживо пословање које задовољава потребе корисника и доприноси заштити животне средине. Сви ови кораци чине Хрватску пошту важним делом савременог тржишта, одржавајући водећу позицију, баш као што су то чиниле и поштанске службе у прошлости са невероватним пошиљкама попут дијаманата и алигатора.