SPISAK NAJLUĐIH PAKETA KOJI SU POSLATI POŠTOM Šokiraćete se kad vidite ŠTA JE SVE NA SPISKU

Jedan od najpoznatijih takvih pokušaja dogodio se 1849. godine, kada je Henri Braun, zvani Boks, rob iz Virdžinije, pobegao u slobodu. Sa 86 dolara, spakovao se u kutiju s vodom i keksima i poslat je na sever. Putovanje je trajalo 27 sati i uključivalo je kočije, vozove i parobrode, a kutija je često bila okrenuta naopako. Ipak, Braun je ostao miran i konačno stigao u Filadelfiju kao slobodan čovek.

Sličan, ali ne manje neverovatan, incident zabeležen je 1914. godine, kada su roditelji petogodišnje Mej Pirstorf odlučili da iskoriste poštanski sistem jer je slanje devojčice bilo jeftinije od kupovine karte za voz. Kako je Mej imala manje od 25 kilograma, poslali su je po „tarifi za piliće“, a nakon dolaska, poštar ju je isporučio njenoj baki. Šest godina kasnije, slanje ljudi poštom postalo je nezakonito. Početkom 20. veka, dve sufražetkinje iskoristile su neobično pravilo o „ljudskim pošiljkama“ i poslale sebe premijeru u ulicu Dauning 10. Nakon što su platile dostavu, predale su ih dečaku dostavljaču, ali su ih na ulazu odbili i vratili u poštu.

Aligator za Belu kuću

Kroz istoriju, poštanski sistem se koristio za slanje neobičnih predmeta, poput čitavih zgrada, egzotičnih životinja, pa čak i zmija. Godine 1917. preduzetnik V. H. Koltarp poslao je više od 80.000 cigli potrebnih za izgradnju banke u Vernalu, u američkoj saveznoj državi Juti. Ovaj poduhvat inspirisao je poštansku službu da uvede nova pravila kojima je ograničena težina paketa kako bi sprečili slanje čitavih građevinskih objekata.

Poštanski sistem takođe je služio za slanje živih životinja, uključujući aligatore i kornjače, a 1924. godine čak je i Bela kuća primila aligatora kao neobičan dar. Ipak, jedan od najbizarnijih incidenata dogodio se 1926. godine, kada je poštar u Los Anđelesu otvorio kutiju iz koje su iskočile zmije, razbežeći se po kancelariji i izazivajući potpuni haos.

Britanska kruna u pošti

Dijamant Hope, poznat po svojoj istoriji ležernog rukovanja, 1958. godine poslat je američkom poštanskom službom. Prethodni vlasnici, poput Evelin Volš Meklin, čak su dozvoljavali vojnicima da ga bacaju radi podizanja morala. Ipak, 1958. godine trgovac Hari Vinston odlučio je da dijamant pošalje Smitsonijan institutu, osiguravajući ga na milion dolara. Poštar je paket isporučio za samo 2,44 dolara, čime je ova pošiljka postala jedan od najneobičnijih načina transporta dragocenosti.

Kalinan, najveći dijamant ikada pronađen, otkriven je u Južnoj Africi i kupljen kao dar za kralja Edvarda VII. Prevoz dijamanta u Englesku pratili su visoki bezbednosni standardi, ali je u stvarnosti pravi dijamant poslat u kartonskoj kutiji s poštarinom od tri šilinga, dok je sigurnosna kutija bila mamac. Nakon što je otputovao u Amsterdam na sečenje, dijamanti izrezani iz njega danas čine deo britanske kraljevske kolekcije.

Zalog za budućnost

Kako bi nastavila tradiciju inovativne upotrebe poštanske službe, Hrvatska pošta u modernom dobu nije stala na osnovnim uslugama, već je napravila značajan tehnološki iskorak. Ubrzanjem procesa obrade pošiljaka u Zagrebu, Splitu i Rijeci, omogućena je brža i efikasnija usluga. Otvaranjem Nacionalnog skladišno-sortirnog centra u Velikoj Gorici, koji je centralizovao obradu, transport i međunarodne poštanske usluge, poboljšano je upravljanje pošiljkama, a dodavanje tri regionalna sortirna centra dodatno je unapredilo logističku mrežu, smanjujući vreme isporuke.

U skladu sa savremenim potrebama korisnika, Hrvatska pošta implementirala je digitalne usluge kao što su ePošta i Paket24, odgovarajući na zahteve za bržim i fleksibilnijim uslugama isporuke. Paket24 omogućava praćenje pošiljaka putem interneta i isporuku u fleksibilnim vremenskim okvirima, uključujući subote. Ova digitalna transformacija povezana je sa najvećim investicionim ciklusom u istoriji Hrvatske pošte, koji obuhvata ulaganja u digitalizaciju, automatizaciju, optimizaciju logističkih sistema i voznog parka.

Ekološka odgovornost takođe igra važnu ulogu u poslovnoj strategiji Hrvatske pošte. Korišćenjem više od 400 električnih vozila i 70 punionica, smanjuje emisiju CO₂ za 30%, čime doprinosi održivom poslovanju. S obzirom na strateški plan Pošta 2025(30), Hrvatska pošta ne samo da ulaže u infrastrukturu i ljudske resurse, već nastoji da obezbedi dugoročno održivo poslovanje koje zadovoljava potrebe korisnika i doprinosi zaštiti životne sredine. Svi ovi koraci čine Hrvatsku poštu važnim delom savremenog tržišta, održavajući vodeću poziciju, baš kao što su to činile i poštanske službe u prošlosti sa neverovatnim pošiljkama poput dijamanata i aligatora.