НИ ДА СУ ЗЛАТНА Цене јаја вртоглаво расту! Кренуле и НЕСТАШИЦЕ, ситуација се неће скоро променити

Просечна цена паковања од 12 јаја је у децембру достигла 4,15 долара (3,98 евра, 0,33 комад), а Министарство пољопривреде предвиђа да ће ове године, поскупети за још 20 одсто. 

Рекорд од 4,82 долара ; за 12 јаја (4,63 евра) је постављен пре две године. 
Купци у неким деловима САД већ плаћају дупло више од просечне цене, или, још горе: у продавницама уопште нема јаја.

Органска јаја и јаја кокошки које се гаје ван кавеза су још скупља, а неке продавнице су чак ограничиле колико се јаја може купити.

Епидемија птичијег грипа која је почела 2022. је главни разлог што су цене јаја толико порасле.

Када се тај вирус нађе на некој фарми, коље се цело јато. А пошто велике фарме имају више од милион кока-носиља, како преноси Биз портал, несташица јаја је извесна због инфекција.

Потребни су месеци да се фарме дезинфикују и оспособе за ново јато.

Више од 145 милиона пилиćа, ćурки и других птица је заклано од почетка садашње епидемије, већином коке-носиље.

Закони о држању носиља ван кавеза у 10 држава САД могу бити узрок дела поремећаје у снабдевању и повећање цена. 
Сматра се да је то разлог што је у Чикагу у понедељак паковање од 12 јаја у једном јефтинијем ланцу самопослуга коштало бар 4,49 долара (4,31 евро), али паковање великих јаја кока ван кавеза чак 6,19 долара (5,94 евра).

Птичији грип првенствено шире дивље птице, пре свега патке и гуске док мигрирају. Иако је фаталан за разне животиње, те врсте га генерално могу имати, а да се саме не разболе, што вирусу пружа прилику да мутира и напредује.

Вирус се може ширити изметом или било којом интеракцијом живине на фармама и дивљих птица. Такође се лако може донети на обући и точковима возила.

За разлику од претходних епидемија, ова која је почела 2022. се није угасила због летње врућине.

Вирус је нашао још једног новог домаћина: млечне краве су почеле да се разбољевају марта прошле године. То ствара више могућности да се вирус задржи и шири, а за разлику од живине, говеда се не кољу када се разболе јер ретко угину од птичијег грипа.

Многе фарме живине су поставиле перионице за камионе да дезинфикују возила која улазе и захтевају да се радници туширају и пресвлаче пре но што уђу међу кокошке. Купују и додатну опрему, тако да се оно што се користи у једном кокошињцу, не користи у другом.

Неки узгајивачи су чак уложили у ласере који испаљују зраке зелене светлости у ваздух, да би растерали дивље патке и гуске.

Узгајивачи млека изолују болесну стоку и додатно је тестирају пре но што животиње преселе с фарме, посебно ако је у близини дошло до епидемије, или ако говеда шаљу у кланице. Уз то држава додатно тестира млеко.

Будуће вакцине би могле помоćи, али није практично вакцинисати милионе пилића, а и друге земље би могле одбити да купују месо вакцинисаних.

Кување меса на бар 75 степени Целзијуса убија птичји грип, Ешерихију коли, салмонелу или друге заразе, а пастеризација убија вирусе у млеку.

Не зна се колико су фарме саме потрошиле на здравствену безбедност, а Министарство пољопривреде ; САД је потрошило бар 1,14 милијарди долара на обештећење одгајивача који су морали да униште јата. Не зна се колико је дато за помоћ млекарама, преносе агенције.