broken clouds
6°C
22.01.2025.
Нови Сад
eur
117.1327
usd
112.8337
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ОБЈАВЉЕН НОВИ БРОЈ ГРАЂЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ ВОЈВОДИНЕ Мистерија обезглављеног краља

22.01.2025. 11:08 11:18
Извор:
Дневник
грађа
Фото: Грађа

Из издавачке радионице Покрајинског завода за заштиту споменика културе изашао је нови број Грађе за проучавање споменика културе Војводине.

Овај стручни часопис од националног значаја и у свом 37. издању доноси низ занимљивих рубрика посвећених археологији, архитектури, историји уметности, конзервацији и рестаурацији, као и мултидисциплинарном приступу у заштити заштити културних добара.

Грађу отвара темат Гордане Топић и Младена Васиљевића посвећен заштити археолошких истраживања на локалитету Шећерана у Врбасу. У фокусу је, наиме, подручје на десној обали старог тока Црне баре, где је на површини од око 6.000 квадратних метара откривено и истражено 40 археолошких објеката, са налазима који раздвајају два хоризонта: старији, који се односи на позно бронзано доба, и млађи – антички период, где су пронађени трагови металуршких радионица.

грађа
Фото: Грађа

На пољу архитектуре, поред студије Дарка Полића посвећене Поклон збирци из дома чувеног Драгише Брашована, која је поверена на бригу и чување Галерији Матице српске, Мариа Силађи и Аница Драганић бавиле су се историјском и архитектонском анализом зграда комплекса данашњег Новосадског позоришта, док је Весна Мајсторовић отворила причу о особеностима црквеног градитељства на територији општине Нова Црња. Бојана Којчић посветила је свој текст пројектима инжењера Франца Плецла у Зрењанину, док су Илија Губић и Небојша Антешевић свој рад (на енглеском језику, уз апстракт на српском) усмерили ка истраживању „архитектуре солидарности” у опусу Тање Вањифатов Савић (1929  –2009), анализирајући њене пројекте универзитетског комплекса у Бањалуци и Дечјег села у Сремској Каменици.

Поглавље посвећено историји у уводном делу бави се капелом Светог Венделина у Оџацима, којом су се, на темељу докумената пронађених у Архиву Калочке бискупије, бавили Владимир Стојановић и Дамир Демоња. Филип Крчмар наставља у претходном броју Грађе започету причу о ангажману удружења грађана Зрењанинска иницијатива – Наш град, док се Богдан Шекарић бавио каменим спомеником, стојећом фигуром мушкарца у војној униформи, која је више од 30 година била тек део инвентара Музеја Војводине. Тим Музеја, у којем су поред Шекарића били Димитрије Михајловић и Илија Рамић, у току припрема изложбе „Стара равници – сто година од колонизације Војводине 1921–2021” установили су да је реч о споменику Петру Првом Карађорђевићу у Старој Кањижи, који је срушен 1941. године. Потоња истраживања показала су да је аутор овог споменика Дејан Бешлин, вајар из Сенте.

Споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу у атријуму Музеја Војводине
Фото: Грађа

Посебан темат у Грађи посвећен је грбовима на надгробним плочама у цркви Светог Јурја у Петроварадину, којима се бавио Александар Сајдл.  Наиме, У бочне зидове наоса цркве Св. Јурја, чија градња је завршена 1701. године, уграђено је пет надгробних плоча са епитафима и грбовима: две посвећене царским војницима племенитог порекла страдалим у борбама против Османлија - грофу Светог римског царства Фердинанду Лоренцу Коловрат-Либштајнском, те грофовима Кохари од Чабрага и Сите, браћи Ђерђу (†1716) и Јаношу (†1717) – док су преостала три припадају царским генералима и заповедницима Петровара динске тврђаве: барону Дитриху Хајнриху фон Нехему (†1713), царском барону Рудолфу фон Рудолфину (†1729) и барону Кристија ну фон Хелфрајху (†1757). 

На пољу историје уметности Ивана Арађин је анализирала фотографије српског грађанства настале током 19. Века на подручју Баната, док својеврстан увод у поглавље посвећено конзервацији и рестаурацији представља темат посвећен значају дигиталне радиографије приликом одабира начина конзервације на примеру девастиране иконе из 18. века – иконе Богородице са Христом, која је била део старог иконостаса храма посвећеног Светог Стефану у Сремској Митровици. Аутори ове студије су Марко Божовић, Вања Јовановић и Светлана Субашић. Своја искуства у дезинсекцији сакралних објеката са вредним црквено-уметничким предметима описао је Срђан Б. Сегић са Билолошког факултета Универзитета у Београду.

Пошто се доскора није знало да је споменик Петру Првом Карађорђевићу сачуван у Музеју Војводине, израђена је краљева биста која је данас у православној цркви у Кањижи

Финални део новог броја Грађе посвећен је конзервацији и рестаурацији дела ликовне и примењене уметности. У фокусу су тако били слика Новосадске Госпе Помоћнице, рад Михала Штерна, којом су се бавили Жужана Корхец Пап и Леда Шилинг, те портрет грофа Хадика из Римокатоличке цркве у Футогу, као и његов шешир, који је такође требало обновити. Аутори студије о конзервацији и рестаурацији овог чувеног портрета: Оливера Брдарић, Владимир Петровић, John Milan van der Bergh и Снежана Вучетић, указали су с једне стране на комплексност постављеног задатка, с обзиром на стање у којем је било платно, потом на важност лабораторијских испитивања те дилеме око избора нових материјала у консолидацији платненог носиоца.  Такође, имајући у виду да нису ретки примери из прошлости „да су се конзерватори/рестауратори ноншалантно односили према делима култуног наслеђа“, истакнута је и важност приниципа максималног поштовања визуелног идентитета оригиналног дела.

М. Стајић

Извор:
Дневник
Пошаљите коментар