ЛЕГАЛНИ АУТО-СЕРВИСИ ПРЕД НИЗОМ ПРЕПРЕКА? И нелегалне радионице поправљају аутомобиле, РИЗИК ЈЕ ВЕЛИКИ
Удружење Аутосервиси Србије броји преко 800 радионица, а по речима Александре Ђуришић из УАС-а, они који послују у овој бранши суочавају се с низом препрека.
Зато је циљ да се у наредном периоду боље повежу са свим ресорним министарствима како би се пронашла системска решења за горуће изазове струке.
- Развојем ауто-индустрије наш посао је све комплекснији и одговорнији, али, нажалост, данас свако може да се бави сервисирањем возила - рекла је Александра Ђуришић. - У нашој земљи је више хиљада нелегалних радионица и то оптерећује струку, утиче на цену рада и тера и легалне сервисере у сиву зону или у друге земље. Интересовање за упис деце на занатске струке све је мање, а школски систем је у огромном заостатку за развојем аутоиндустрије. Када се томе дода да сервисирање возила одавно није само занат, већ примена најновијих технологија, није чудо што се колеге питају да ли ће имати ко да их наследи.
Развојем ауто-индустрије наш посао је све комплекснији и одговорнији, али, нажалост, данас свако може да се бави сервисирањем возила (Александре Ђуришић из УАС-а)
По њеним речима сервисе који послују нелегално нико не контролише, не плаћају порезе, у велепродаји купују за готовину и добијају исте, некад чак и боље рабате од мајстора послују легално.
Позив гарантује сигурну будућност
l- Недостатак кадрова, али и све сложенији процес сервисирања разлози су за то да су сервисери плаћенији него икада, али и поред тога сервисери деле муку осталих занатлија - младе све мање занимају занати, а родитељи не желе да им деца иду у трогодишње стручне школе - истиче Александра Ђуришић. - Јако лоше стање образовног система у области сервисирања резултат је све мање ђака у клупама машинских и техничких школа, а уз осавремењавање тренажног процеса, фер услове за пословање и праве подстицаје државе верујемо да има наде за струку и да ће се млади све више окретати нашем позиву који гарантује независност и сигурну будућност.
- Планирамо да урадимо студију о броју и утицају нелегалних сервиса у Србији, да прикажемо колики су губици за буџет, какав је њихов утицај на животну средину, како утичу на безбедност у саобраћају и нашу струку и надамо се да ће то иницирати конструктивне разговоре с доносиоцима одлука- каже Александре Ђуришић.
Управљање опасним отпадом је последњих неколико година посебан изазов, указују у Удружењу. Србија своје законодавство у овој области усклађује с европским, али има пуно потешкоћа с применом ових правила.
- Систем сакупљања опасног отпада од малих генератора у Србији не постоји, оператерима се не исплати да се баве малим количинама, а ограничени су и
капацитети за складиштење. Следећи и највећи изазов су трошкови збрињавања опасног отпада. Иако држава наплаћује таксу за сваки килограм производа који употребом постаје опасан отпад Зелени фонд одавно не постоји, а средства од накнада не завршавају тамо где би требало. Оператери немају приступ тим средствима и трошак збрињавања опасног отпада постаје трошак сервисера. Они су изузетно високи, али се морају плаћати јер у супротном постоји с могућност прекршајне па и кривичне пријаве. И поред тога већина сервисера не наплаћује власницима возила збрињавање опасног отпада - каже Александра Ђуришић.
Д. Млађеновић