LEGALNI AUTO-SERVISI PRED NIZOM PREPREKA? I nelegalne radionice popravljaju automobile, RIZIK JE VELIKI
Udruženje Autoservisi Srbije broji preko 800 radionica, a po rečima Aleksandre Đurišić iz UAS-a, oni koji posluju u ovoj branši suočavaju se s nizom prepreka.
Zato je cilj da se u narednom periodu bolje povežu sa svim resornim ministarstvima kako bi se pronašla sistemska rešenja za goruće izazove struke.
- Razvojem auto-industrije naš posao je sve kompleksniji i odgovorniji, ali, nažalost, danas svako može da se bavi servisiranjem vozila - rekla je Aleksandra Đurišić. - U našoj zemlji je više hiljada nelegalnih radionica i to opterećuje struku, utiče na cenu rada i tera i legalne servisere u sivu zonu ili u druge zemlje. Interesovanje za upis dece na zanatske struke sve je manje, a školski sistem je u ogromnom zaostatku za razvojem autoindustrije. Kada se tome doda da servisiranje vozila odavno nije samo zanat, već primena najnovijih tehnologija, nije čudo što se kolege pitaju da li će imati ko da ih nasledi.
Razvojem auto-industrije naš posao je sve kompleksniji i odgovorniji, ali, nažalost, danas svako može da se bavi servisiranjem vozila (Aleksandre Đurišić iz UAS-a)
Po njenim rečima servise koji posluju nelegalno niko ne kontroliše, ne plaćaju poreze, u veleprodaji kupuju za gotovinu i dobijaju iste, nekad čak i bolje rabate od majstora posluju legalno.
Poziv garantuje sigurnu budućnost
l- Nedostatak kadrova, ali i sve složeniji proces servisiranja razlozi su za to da su serviseri plaćeniji nego ikada, ali i pored toga serviseri dele muku ostalih zanatlija - mlade sve manje zanimaju zanati, a roditelji ne žele da im deca idu u trogodišnje stručne škole - ističe Aleksandra Đurišić. - Jako loše stanje obrazovnog sistema u oblasti servisiranja rezultat je sve manje đaka u klupama mašinskih i tehničkih škola, a uz osavremenjavanje trenažnog procesa, fer uslove za poslovanje i prave podsticaje države verujemo da ima nade za struku i da će se mladi sve više okretati našem pozivu koji garantuje nezavisnost i sigurnu budućnost.
- Planiramo da uradimo studiju o broju i uticaju nelegalnih servisa u Srbiji, da prikažemo koliki su gubici za budžet, kakav je njihov uticaj na životnu sredinu, kako utiču na bezbednost u saobraćaju i našu struku i nadamo se da će to inicirati konstruktivne razgovore s donosiocima odluka- kaže Aleksandre Đurišić.
Upravljanje opasnim otpadom je poslednjih nekoliko godina poseban izazov, ukazuju u Udruženju. Srbija svoje zakonodavstvo u ovoj oblasti usklađuje s evropskim, ali ima puno poteškoća s primenom ovih pravila.
- Sistem sakupljanja opasnog otpada od malih generatora u Srbiji ne postoji, operaterima se ne isplati da se bave malim količinama, a ograničeni su i
kapaciteti za skladištenje. Sledeći i najveći izazov su troškovi zbrinjavanja opasnog otpada. Iako država naplaćuje taksu za svaki kilogram proizvoda koji upotrebom postaje opasan otpad Zeleni fond odavno ne postoji, a sredstva od naknada ne završavaju tamo gde bi trebalo. Operateri nemaju pristup tim sredstvima i trošak zbrinjavanja opasnog otpada postaje trošak servisera. Oni su izuzetno visoki, ali se moraju plaćati jer u suprotnom postoji s mogućnost prekršajne pa i krivične prijave. I pored toga većina servisera ne naplaćuje vlasnicima vozila zbrinjavanje opasnog otpada - kaže Aleksandra Đurišić.
D. Mlađenović